SVI LJUDI SU POZVANI DA BUDU NAŠA BRAĆA Patrijarh Porfirije poslao jaku poruku vernicima, pa ih upitao da li je Joanikije dostojan!

Patrijarh Porfirije održao je liturgiju u Hramu Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, a prethodno je za njega priređen svečani doček. 

Patrijarh se obratio svim vrernicima i poslao nam je svima poruku.

- Najradije bih se spustio u kriptu u kojoj se nalazi telo našem Amfilohija da tamo svi u molitvi, ćutke, poslušamo da nam poruči. On zasigurno zna da je mir Hristov jedini okvir koji je zdrav i ispravan za život svih nas zajedno. Ovo sveto mesto ispred kojeg stojimo, koje je posvećeno vaskrsenju Hristovom, najbolje pokazuje smisao vere i postojanja Crkve. Crkva ne postoji da bi rešava političke, državne, ekonomske i svake druge probleme. Ona postoji da bi smo mi došli u nju i da bi tu naslutili tajnu za kojom čeznemo, a to je život večni. Kada dotaknemo tajnu vaskrsenja tada sve prethodno dobija svoj misao. Utešen vašom verom i ljubavlju, znam da smo sabrani u ime oca, sina i svetoga duha, za nas je danas praznik i ja vam ga od sveg srca čestitam.

Patrijarh je spomenuo da ovakvi dani i događaji odavni su opisani u Svetom pismu.

Alo/ M. J.

- Evo dana koji stvori Gospod, radujmo se i veselimo se u njemu. I zasita ovaj dan je po našoj volji i izraz naših najdubljih želja. Mi smo se za ovo molili bogu da dobijemo na čelu episkopije dostojnog arhijereja i Gospod je uslišio preko Sabora SPC naše molitve. Izašao je Gospod u susret našim željama. Velika je i silna naša radost, ali mi smo je kao pravoslavni hrišćani spremni da je podelimo sa svima, sa braćom rimokatolicima, zatim sa drugom decom Avramovom, sa braćom Jevrejima, braćom muslimanima sa kojima smo isto tako isprepletani širom Balkana. Svima njima pružamo ruku bratstva. Ne jednu ruku, nego širimo obe svoje ruke, širimo svoje srce i svebratski grlimo i celivamo. Ako u bratski zagrljaj zovemo njih, kako onda čeznemo iz dubine duše i srca, da u miru zagrlimo onu braću koja su nam rođena, a koja danas nas ne prepoznaju ili ne priznaju za svoju braću i zovu nas najpogrdnijim imenima. Tu našu braću grlimo svojim srcem i bićem i molimo se da ih Gospod odobrovolji i da i naša srca proširi do nebesa kako bi oni imali svoje ulaze, a da nemaju izlaz. Mi baš njih želimo da primimo u bratski zagrljaj. Bez obzira kako se neko oseća po nacionalnom opredeljenju, kojoj stranci pripada, na bilo koje razloge, svi smo jedno.

Takođe, patrijarh Porfirije je rekao da je Bogu najmanje bitno kako i na koji način sebe doživljavamo ukoliko smo Hristovi.

- Svi ljudi su pozvani da budu naša braća, u Hristovom ogledalu i ključu mi nemamo neprijatelje, bez obzira što neki ljudi nadahnuti prilaznim vrednostima nas mogu videti kao svoje neprijatelje. To je njihova stvar. Bog nas neće pitati šta su oni nama učinili, nego šta smo mi učinili, da li smo posvedočili raspetog Hrista, da li smo bili spremni, kao što je činio naš Amfilohije, kao što čini mitropolit Joanikije, koji su nosili padove i bremena i slušali reč Hristovu i onih koji ne slušaju reč Hristovu. Apelujem na sve kršene duše da stanu uz mitropolita Joanikija. I već kao da čujem neki nemušti eho koji hoće da kaže da on nije ovde izabran. A ja im kaže, izabran je mitropolit Joanikije, legalno i legitimno, u skladu sa učenjem svetikanona SPC, onako kako se to radilo kroz istoriju.

Kako je rekao patrijarh, nikakva druga potvrda nije potrebna do izbora Sabora, a onda je upitao, ako neko želi u Crnoj Gori potvrdu: "Da li je dostojan vladika Joanikija da sedne na tron Sv Petra Cetinjskog?" Rekao je da pita sve prisutne i da očekuje jasan i jedinstven, glasan odgovor.

- Da li je dostojan? Naravno da jeste i to svi treba da znaju. Nemojte mi zameriti što ću reći lično, novog mitropolita dobro poznajem, prijatelji smo, braća smo, znamo se od studentskih dana kada smo se sabirali kao studenti filozofije, a ja student arheologije. Imali smo samo jedno pitanje, ne ima li Boga, nego koji je to Bog koji može da osmisli naše jadne živote, istoriju, koji nam daje sebe i večnost. Onda smo u isto vreme sreli apostole onih vremena, duhovnu decu oca Justina, Amfilohija, vladike Atanasija i Irineja i oni nam, ne rečima svojim, nego svojim postojanjem pokazali da postoji živi Bog među nama, da je to Isus Hrist. Posle takvog razgovora i predavanja Amfilohija, napustili smo studije i upisali bogoslovske fakultete. Nismo ni slutili da ćemo biti na tronu. Ja sam jemac da je mitropolit istinski i saborni čovek, on jeste Srbin pravoslavni ali je pre toga za to vreme i posle toga hrišćanin pravoslavni. To znači da voli svoj srpski narod ali u Hristu voli svakog čoveka i sve narode sveta - rekao je patrijarh Porfirije.

Alo/ M. J.

On je objasnio da nam je potreban samo Hristov pečat u srcu koji nam je dat kako bismo se razvijali, a ne za izazivanje sukoba.

- Svim ljudima sa ovih prostora postavljam pitanje da li ćemo dozvoliti da se kroz 21. stoleće prenose besmisleni ideološki sukobi? Da nam na čelu stoje žigovi i etikete iz prošlih vremena i da to utiskujemo u duše naše dece. Potreban nam je samo Hristov pečat u srcu. Razlike su dar božiji i date su da bi svoj pečat razvijali, a ne da budu razlozi za sukobe. I ja zajedno sa mitropolitom Joanikijem i svim erhijerejima molim sve da ne dozvolite da se mržnja među braćom produžuju, ne ostavljajmo deci hipoteke svoje i svojih dedova. Tražimo oproštaj, oprosti ako sam te uvredio, a ja tebi sve opraštam. To je reč, to je emocija, to je vera nas pravoslavnih arhijereja, pravoslavnih hrišćana i mitropolita Joanikija - saopštio je za kraj patrijarh Porfirije.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI