"NISAM BIO ZADOVOLJAN PIŠTOLJEM, PA SAM PREKO OGLASA KUPIO AUTOMATSKU PUŠKU" Stravičan iskaz Uroša Blažića optuženog za masakr kod Mladenovca
Uroš Blažić (21), koji je optužen da je počinio stravičan masakr u okolini Mladenovca, juče je po prvi put izneo svoju odbranu! Blažić je u svom iskazu pokušavao da izazove sažaljenje, tvrdeći da je za sve kriv testosteron koji je koristio, a da je oružje kupovao jer se plašio za svoju bezbednost jer su mu neki meštani, kako tvrdi, pretili preko poruka!
Alo!/Masanori Jošida
Pred Specijalnim sudom u Beogradu juče su se roditelji žrtava i oni koji su preživeli masakr susreli oči u oči s krvnikom. Najpre je pročitana optužnica, a zatim su se on i njegov otac kratko izjasnili o krivici. Blažić je ostao pri ranijim navodima da je kriv, a njegov otac Radiša je negirao krivicu.
Tvrdi da ga je jedna od žrtava maltretirala
Sudija je Blažića upitala da li ga je neko nekada napao.
- Imao sam negativan događaj sa Milanom Panićem (žrtvom). On me je presreo na putu, tada su krenuli da mi izvrću iz auta i da preturaju. Mislim da sam bio jasan, ne želim da odgovaram na druga pitanja - kazao je drčno.
Njegov advokat ga je upitao u kom periodu pre kritične večeri je koristio testesteron.
- Od kraja aprila do kobnog dana. Bila je to doza od 2,5 ml. Kupovao sam od drugara u Beogradu - odgovorio je Uroš.
- Ostajem pri svojoj odbrani. Pre početka bih želeo da izjavim saučešće porodicama ubijenih. Vreme ne mogu da vrate. Neću da me tužilac pita o kritičnoj večeri. Mislim da je sramno da se vraćam na to veče, mislim da niko nije zaslužio da me isprovocira i da dođe do pucnjave. Hoću da kažem da moj otac nema nikakve veze sa ovim oružjem. Svestan sam da će ovo što izjavljujem izazvati još veći gnev protiv mene. Neke simpatije prema oružju kod mene su se pojavile 2018, kada sam napunio 18 godina. Želeo sam da imam oružje u slučaju provale u moju kuću - kazao je Blažić, a zatim istakao da je najpre kupio revolver, a da se odvojio od svojih u kuću u Šepšinu:
Alo!/Masanori Jošida
- Pokajao sam što sam imao taj pištolj. Revolver nije mogao da zadovolji moje uslove, tada sam iz njega ispalio 20 metaka. I na primerima iz mog sela i mog društva video sam da je bez veze imati legalno oružje kod sebe. To uopšte nije bila mala investicija. Plašio sam se da budem sam, tamo nema kuća, zimi su se okupljali mnogi i drogirali, u tom trenutku je bilo alata, keramike u kući. Ceo život sam se osećao nesigurnost. Kupio sam „tokarev“ i „tetejac“. Toliko je napaćen bio moj život. Video sam da je sasvim suludo da tražim dozvolu za oružje i krenuo sam da ga kupujem na crno radi moje sigurnosti - kazao je bez imalo stida.
Osećao sam se poniženo, pa mi je pala roletna
Advokat ga je upitao o porukama na Vocapu pre kritičnog događaja, a on je nastavio sa samosažaljevanjem.
- Osećao sam se poniženo, uvređeno, u tom četu bilo je mnogo ljudi. Bio sam sav oblijen znojem, drhtavica, nikada se do tada nisam tako osećao. Mislim da me je tada neko video, pozvao bi Hitnu pomoć. Još mi je zbog toga pala roletna na oči - rekao je Blažić.
„Kako se oseća nakon svega?“, pitanje je koje je postavio branjenik Uroša Blažića.
- Osećam se zgroženo. To sam svaki put naglasio. Stvarno mi je toliko žao, i kada sam čitao optužnicu i za jednu ranu, a ne tek da su život izgubili moji vršnjaci. Vreme ne može da se vrati - rekao je Blažić.
Istakao je da je kupio signalni pištolj, ali da nije bio zadovoljan njime, pa je preko oglasa kupio automatsku pušku.
- Kupio sam pušku, niko nije znao, ni otac, i doneo je u kuću. Tada sam osetio strah i upitao se šta će mi. Potrošio sam pare i morao da vidim kako ću dalje. U podrumu sam ispalio metke. Ne mogu da objasnim taj začarani krug. Ne znam šta mi se u tim tenucima sve vrtelo u mozgu. Kao što miš navlači sir u svoju jazbinu, navlačio sam kod sebe oružje. Kada sam to kompletirao, bio je tu ceo arsenal. Posle sam kupio „tokarev“ i tada sam iz njega ispalio jedan metak - objašnjava Blažić.
MUP
Radiša: Sanjam dečka kojeg je ubio moj sin
Za govornicu je izašao i Radiša Blažić, koji nije priznao izvršenje krivičnog dela.
- Bol i žal osećam od tog strašnog zločina, kada je sila prirode učinila da moj sin počini taj zločin. Da sam znao da će moj sin počiniti zločin, dao bih svoju glavu. Dok sam devedesetih godina branio narod, nisam žalio svoj život da dam. Ne mogu da pravdam sina, da mu je urađeno nešto, ali želim da kažem da nisam lud. Moj sin je vaspitala moja supruga i porodica da bude pošten, da uči školu, da bude domaćin. Svi znaju ko sam ja, dokle sam stigao. Akademiju sam završavao sa svim desetkama. Poništavao sam devetke. Ništa ne može da opravda delo mog sina. Sinu nikad nisam govorio o oružju. Znam da je to zlo. Doveden sam u situaciju da se postavlja situacija tako da sam ja dozvolio da on nekome nanese povrede. Nisam išao u lov da ne gađam nedužnu životinju. Noću sanjam momka sa kojima sam bio na veselju koga je ubio mog sin. Žaliću ga ceo život - kazao je Radiša.
Zatim je rekao da su ga meštani potkradali i maltretirali.
- Ne želim da kažem šta se dešavalo i kakva sam maltretiranja proživljavao. Da su mi noću upadali u kuću, da su mi upadali i uzimali brusilicu, alat. Nisam znao ko to radi. Nisam prijavljivao, jer nema svrhe. Jednom je bilo da su mojoj majci ukrali lanac ispred stana, s tim nije bilo ništa. Gledao sam sve probleme da rešim sam, mnogo je nepravde učinjeno prema meni. Opravdanja nema, ali ima uzrok. Pre nove godine koristio sam testosteron. Uvek neki grčevi, bolovi, čovek hoće da se dovede u formu, nisam znao kako to reaguje na mene. Posle nove godine sam otišao u Nemačku, radio sam građevinske poslove da zaradim, da imam svoj dinar. Otišao sam u Nemačku 21. januara, a vratio se krajem aprila, 15 dana pre ovoga. Jednostavno, video sam da se dosta promenilo, da se tu nisam osećao zadovoljno. Osećao sam da me mrze - priča Uroš Blažić uz osmeh, i dodaje:
Foto: Vladimir Marković
- Koristio sam 2,5 miligrama testosterona. Što sam više čitao, video sam da je opasnije. Ja sam mislio da sam iznad toga. To je testosteron koji deluje ili odmah ili posle tri meseca - kaže Uroš Blažić.
- Svaku kaznu koju donesete, kriv sam. Imao sam poruke od Viktora Đorđevića kako će da me isprebijaju, da mi sve pokupe. Dobijao sam pretnje. Kao da je to bila inicijalna kapisla. Nisam znao šta mi se dešava. Oružje sam poređao po stolu ako se desi neko zlo, ali tako je ispalo još gore. Da samo objasnim šta je bilo na Vocap prepisci. Pitao sam šta sam ja kome krv i šta sam dužan. Pitao sam šta sam uradio da bih morao da idem da me neko prebija - kazao je on.
(Mihajlo Žilović)
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Hronika
Komentari (0)