Nikom draga, omađijala kralja!

Rođena je 1866. u Gornjem Milanovcu. Otac joj je bio Panta Lunjevica, potomak poznate trgovačke porodice, a deda vojvoda i finansijer oba ustanka Nikola Milićevića Lunjevica. Draga je u devetoj godini poslata u Beograd da završi osnovnu školu, ali i „Ženski zavod“. Bila je veoma obrazovana žena, govorila je više stranih jezika, pisala romane, bavila se prevodilačkim radom i veoma rano počela samostalno da zarađuje za život. Rano su je udali za rudarskog inženjera Svetozara Mašina i taj brak je okončan posle tri godine nakon Svetozareve smrti. I roditelji su joj preminuli, pa je Draga morala kao najstarija da se stara o ostaloj braći i sestrama, zbog čega je morala da nađe izvore prihoda. Da bi spasla porodicu nemaštine, Draga je iskoristila dinastičke veze svog oca. Postala je dvorska dama kraljice Natalije.

Prestolonaslednik i Draga upoznali su se 1894. u banji Bijaric, gde se kraljica Natalija smestila pošto je proterana iz zemlje. Navodno ga je spasla od davljenja, a on se smrtno zaljubio u nju, iako je bila više od deceniju starija. Posle dve godine praktično platonske ljubavi, pošto je preuzeo vlast od oca, 8. jula 1900. je isprosio Draginu ruku. Bio je to šok i za narod, koji nije bio spreman za kraljicu iz radničke porodice, a još više za njegove roditelje Milana i Nataliju. Majka se javno odrekla sina, a Milan je otišao u Beč, gde je godinu dana kasnije preminuo, ali je pre toga zbog svađe sa sinom izrazio želju da ne bude sahranjen u Srbiji.

Draga je navodno bila okorela bludnica. Pravu lavinu glasina o tome da je posle smrti prvog muža bila „laka ženska“ započeo je ministar policije i budući politički vođa zavere Đorđe Genčić, koji je svima pokazivao dosije u kojem je bilo dvadesetak ljubavnika. Navodno je bilo svedoka da je posle muževljeve smrti imala prijatelja koji ju je izdržavao, ali joj nije pošlo za rukom da mu postane žena. Bila je primorana da „ide od čoveka do čoveka”.

 

Ipak, brak je sklopljen 23. jula 1900. Nije prošlo ni godinu dana, a kralj je saopštio da je kraljica trudna. Lekar kraljevskog para prvi je bio u to upućen. Savetovao je da pozovu inostranog doktora. Došao je doktor iz Pariza. Tokom pregleda, on je s kraljicom razgovarao na francuskom, tako da kraljevski lekar nije ništa razumeo. Kraljica je počela da se goji. Ponašala se kao bremenita žena.

Međutim, snove o nasledniku srušio je ruski lekar, koga je poslao venčani kum car Nikolaj. Ispostavilo se sa kraljica nikada nije bila trudna. Ugled kraljevske porodice ovim je bio potpuno srozan, a Draga, koju je narod voleo iz poštovanja prema kralju, počela je da biva omražena, iako obični ljudi ni ranije nisu gajili simpatije prema njoj. Smetalo im to što je starija od Aleksandra, što je obrazovana, smatrali su da je feministički nastrojena, nesposobna da rodi naslednika, razvedena žena i žena koja ima prošlost.

Optuživana je i da je ruski agent. Rusi, koji redovnim diplomatskim putem nisu mogli Milanu ništa, ruše ga pomoću milosnice njegovog sina. Čak je nisu zapamtili po njenom kraljevskom imenu: kraljica Draga je u sećanju ljudi sačuvana kao Draga Mašin.
Neprijateljstvo prema kraljici raslo je iz dana u dan, a sa njim i neprijateljstvo prema kralju. To je iskoristila zaverenička organizacija „Crna ruka“, predvođena majorom Apisom, u kojoj je bio i Dragin nekadašnji dever. U noći između 29. i 30. maja 1903, deset minuta posle ponoći, grupa zaverenika započela je svoju akciju. Prvobitni plan oficira bio je da ubiju samo Dragu. Planirali su da insceniraju atentat na kralja kako bi ga odvojili od Drage, a nju odvedu na reku i bace u vodu. Mrtva tela kralja i kraljice bacili su kroz prozor. Njihovi ostaci preneseni su u malu crkvu Svetog Marka, koja je kasnije srušena i odatle, 1942. godine, preneti u crkvu Svetog Marka u Beogradu, u čijoj kripti i danas počivaju.