"NAŠE SENE ĆE LUTATI..." Godišnjica smrti Gavrila Principa, vidovdanskog heroja
Na današnji dan pre 104 godine umro je Gavrilo Princip, čiji je atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu Beču poslužio kao izgovor za vojnu invaziju na Srbiju.
Princip je rođen je u julu 1894. godine u okolini Grahova. Njegovo zdravlje od najranijeg detinjstva bilo je narušeno i bolovao je od tuberkuloze.
U Sarajevu je pohađao Trgovačku školu, a potom i gimnaziju iz koje je izbačen pošto je otkriveno da je član jedne antiaustrijske organizacije.
Zbog atentata na Franca Ferdinanda pred sud je 12. oktobra 1914. godine izvedeno 25 mladih ljudi.
Pesma koju je urezao u zid ćelije
Pesmu je napisao u zatvoru, neki kažu da ju je urezao sopstvenim noktima, a drugi da ju je urezao kašikom. Prvi put je objavljena 17. marta 1919. godine, posle Prvog svetskog rata, u "Zvonu", pod naslovom "Sarajevski atentat 1914".
Sarajevski atentat 1914
Tromo se vreme vuče I ničeg novog nema, Danas sve ko juče Sutra se isto sprema.
I mesto da smo u ratu Dok bojne trube ječe, Evo nas u kazamatu, Na nama lanci zveče.
Svaki dan isti život Pogažen, zgnječen i strt. Ja nijesam idiot – Pa to je za mene smrt.
Al’ pravo je rekao pre Žerajić soko sivi: “Ko hoće da živi nek mre, Ko hoće da mre nek živi!”
Od šest atentatora pet je bilo mlađih od 21 godine, što ih je, prema tadašnjem zakonu, činilo maloletnim.
Osuđeni su 29. oktobra na dugogodišnje zatvorske kazne i smrt vešanjem. Gavrilo, koji je bio maloletan, osuđen je na 20 godina zatvora.
Kaznu je prvo izdržavao u Sarajevu, a potom u Terezinu, u današnjoj Češkoj.
Na zidu ćelije u Terezinu Princip je napisao: „Naše će sene lutati po Beču, hodati po dvoru, plašiti gospodu…“.
Gavrilo Princip umro je 28. aprila 1918. godine, samo nekoliko meseci pred raspad Austro-Ugarske.
Misteriozna smrt
Detalji njegovog tamnovanja do danas nisu sa sigurnošću potvrđeni i o njima se zna samo na osnovu svedočenja pojedinih zatvorenika, i sećanja stražara. U unutrašnjosti ćelije smeštene u tvrđavi Terezin, danas o njegovoj mučeničkoj smrti svedoče jedino okovi u zidu za koje je Gavrilo Princip bio svezan.
Princip je ostavljan tako danima, a nakon godina torture izranjavljena leva ruka mu se inficirala i morala je da bude amputirana.
Osim okova, u vlažnoj ćeliji nalazile su se samo gole daske na kojima je spavao. Jedino društvo bili su mu pacovi. Zatvorenici u Terezinu generalno su izdržavali kazne u strašnim životnim uslovima. Hranjeni su neredovno, mučeni konstantno, a ako bi se neko razboleo – pre je ostavljan da umre, nego lečen.
Svi ovi “tretmani” bili su mnogostruko gori za “ubicu cara”. Pričalo se da je Gavrilo hranu dobijao tek svaki peti dan, a da je svakodnevno mučen i to na naročito surove načine. Navodno, stavljali su ga u drveno bure u koje je prethodno bilo zakucano mnoštvo eksera, pa bi ga u njemu kotrljali dok se ekseri zabadaju u Gavrilovo izmučeno telo, piše Istorijski zabavnik.
Nakon godina takvog strašnog života, Gavrilo Princip jednostavno više nije mogao dalje.
Državne vlasti Kraljevine SHS prenele su 1921. godine tela 25 osuđenih u Sarajevo, gde su sahranjeni u zajedničku grobnicu, kapelu vidovdanskih heroja.
Most u Sarajevu, nedaleko od mesta atentata, dobio je 1918. godine spomen- ploču i naziv po Gavrilu Principu.
Vlasti Federacije BiH, koje ovaj čin ne smatraju istorijskim, promenile su naziv mosta u Latinska ćuprija, a ploču uklonile.
Rodna kuća Gavrila Principa, zapaljena je u Drugom svetskom ratu, a obnovljena 1964. godine kao muzej koji je čuvao uspomenu na junaka sa Tromeđe, sve do rata 1992-95. godine, kada je ponovo zapaljena.
Auto, Gavrilov pištolj i okrvavljena uniforma Franca Ferdinanda nalaze se u Vojnoistorijskom muzeju u Beču. Metak koji je ubio Ferdinanda izložen je u češkom gradu Konopiš
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Razonoda
Komentari (0)