"BEOGRADE, VOLIM TE" Emotivno pismo Vedrane Rudan, "želim da kažem: 'Vidimo se sledeće godine', ali..."

Popularna književnica i kako često kažu žena bez "dlake na jeziku" Vedrana Rudan, ove godine neće moći da prisustvuje Sajmu knjiga zbog bolesti. Tim povodom, poslala je otvoreno pismo.

Međunarodni beogradski Sajam knjiga otvorio je svoja vrata 18. oktobra za publiku i književnike. Do 17. oktobra ljubitelji knjiga mogu pronaći svoje naslove i upoznati mnoge autore.

Vedrana Rudan, koja u srcu nosi poseban odnos prema Sajmu, objavila je na svom portalu rudan-info autorski tekst pod nazivom "Beograde, volim te", koji prenosimo u celosti.

"Beograde, volim te"

"Kada sam saznala da imam rak, prvo što sam pomislila bilo je da pozovem sve koje to treba da čuju od mene. Među prvima je bio Dejan Papić, vlasnik "Lagune“, moje izdavačke kuće. Rekla sam mu bez uvoda: 'Ja imam rak, neću moći da dođem na Sajam knjiga'.

Objasnila sam mu da me čeka težak tretman i skupo zračenje. Nisam bila koherentna, jer su mi rekli da je moj rak 'poseban' i da preživljavam uz preventivnu hemoterapiju.

Niko od lekara nije mogao da me uveri da hemoterapija može pomoći, pa sam je odbila. Ne želim da poslednje dane provodim podrigujući se i gledajući 'verovatno krvave dlanove i tabane'.

Za mene, dlanovi i tabani nisu važni. Dugo nisam slušala doktore, imam osećaj da ne znaju mnogo o mom karcinomu. Sastajem se s njima samo zbog drugih koji ne žele da prihvate moju smrtnost. Njihova briga je dirljiva, ali sam se pomirila sa svojim stanjem.

Međutim, ne mogu da se pomirim sa tim da ove godine neću moći da odem na Sajam knjiga, da popijem jutarnju kafu i odem s mužem u Beograd. Odlazak u Beograd krajem oktobra je naša tradicija. Tamo promovišem nove knjige i srećem svoje prijatelje.

Ove godine ću biti kod kuće, zamišljajući kako se moji kolege druže na štandu "Lagune" i uživaju u kolačima koje pravi moja sestra Mela. Kada smo zajedno u gužvi, čini mi se da smo jedine na svetu.

Prijatelji iz "Lagune" će biti tu, a neki pisci će snimati dok potpisuju knjige. Biće tu Jasmina, Tanja, Minka… I Dejan, čovek koji mi je pomogao u najtežim trenucima mog života, a da ga nisam ni pitala. Trenutno se borim za sitni novac sa američkim izdavačem; da mu kažem kakav je Dejan Papić, ne bi mogao da veruje.

Moji hrvatski kolege se suočavaju sa teškim uslovima rada. Volim da zagrlim Dejana, iako to inače ne radim, ali neću moći da ga zagrlim.

Ležaću na žutom kauču kod kuće, koji podseća na fotelje u našem omiljenom hotelu Cepter. Vlasnik mi šalje aparate za lečenje i nudi svaku pomoć. U mom Viberu su njegova srca i mudre rečenice koje leče sve. Filip me uvek nasmeje.

Nedostajaće mi doručak kod kuće, pripreme za nastupe i nervoza pred odlazak na Sajam, gde će me čekati čitaoci sa knjigama u rukama.

Previše sam tužna. Volim Beograd dugo, volim njegov ritam, knjižare i razgovore sa Slavkom, koja mi pomaže više nego što mogu opisati. U Hrvatskoj nemam ni jednu Tanju koja bi mi grejala dušu, dok u Beogradu imam četiri.

Svake godine slavim rođendane u Beogradu, i želim da kažem: 'Vidimo se sledeće godine', ali ne mogu to da izgovorim. Ne verujem u to."

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI