ZAŠTO ŽENE NE SMEJU NA SVETU GORU? Istorija Atosa i pravila monaškog života koja su oblikovala pravoslavlje

Sveta Gora na poluostrvu Halkidiki je mesto gde se veruje da zemlja dodiruje nebo.

Ovaj sveti prostor, poznat i kao Atos, vekovima je dom pravoslavnih monaha i simbol molitve, tišine i duhovnog mira.

Prema predanju, Majka Božja je blagoslovila ovo mesto, zapečativši ga kao svoj vrt, prostor posvećen veri i molitvi.

Istoričar umetnosti Dušan Milovanović objašnjava da je pre dolaska Bogorodice, treći prst Halkidikija bio naseljen od davnina, a stanovnici su živeli u malim gradovima.

Oko 34. godine nove ere, Bogorodica je putovala na Kipar, ali ju je bura nanela na obalu Svete Gore, tada poznatu kao Akte.

Po dolasku, krstila je lokalno stanovništvo i osnovala prvu hrišćansku zajednicu, što se smatra početkom svetosti ovog mesta.

Prema predanju, Bogorodica je izjavila:

printsrkin/jutjub

„Neka ovo mesto bude moj udeo, predato meni od Sina mojega i Boga mojega. Blagodat Božja neka bude na ovom mestu i na onima koji ovde borave s verom.“

Kroz vekove, stanovnici poluostrva su se povlačili, ostavljajući prostor monasima.

Na Svetoj Gori, žene nisu dozvoljene zbog zakona poznatog kao Avato.

Legenda kaže da je strogi glas Bogorodice zaustavio caricu Pulheriju kada je poželela da poseti manastire, što je dodatno učvrstilo ovo pravilo.

Jedan od najvažnijih trenutaka u istoriji Svete Gore desio se u 10. veku kada je Sveti Atanasije Atonski osnovao manastir Velika Lavra, uz pomoć vizantijskih careva.

Taj manastir postao je model za sve buduće svetogorske manastire.

Prvi pravni dokument koji je regulisao život na Svetoj Gori, poznat kao tipik, napisan je 970. godine i definisao je monaške zakone, gostoljublje i duhovni život.

Danas, Sveta Gora ostaje simbol duhovne snage i nasleđa Majke Božje.

Njeni manastiri čuvaju tradiciju, a monasi kroz molitvu i posvećenost prenose svetlost vere budućim generacijama.

BONUS VIDEO:

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI