BAZILIKA SVETOG STEFANA Hram umesto cirkusa

Na mestu današnje bazilike u 18. veku se nalazio cirkus. Ovo „pozorište“, nazvano Hec-teatar, bilo je mesto gde su se održavale borbe životinja. Jedan od imućnih građana Janoš Ziterbat je na tom mestu sagradio malu, privremenu crkvu. Krajem 1810-ih, oko hiljadu ljudi formiralo je župu Lipotvaros. Tada je počelo prikupljanje sredstava i vernici su počeli da prave planove za buduću crkvu.

Bazilika je najznačajnija crkvena građevina u Mađarskoj i jedna od najvećih turističkih atrakcija. Jednaka sa zgradom mađarskog parlamenta, jedna je od dve najviše zgrade u Budimpešti sa 96 metara - ova jednačina simbolizuje da svetovno i duhovno razmišljanje imaju isti značaj. Propisi su zabranjivali na duži period izgradnju bilo koje zgrade veće od 96 metara u Budimpešti. Širina je 55 metara, a dužina 87,4 metara. Završena je 1905. godine posle 54 godine izgradnje, prema planovima Mikloša Ibla, a završio je Jožef Kauser. Veliki deo ovog kašnjenja može se pripisati urušavanju kupole 1868. godine koje je zahtevalo potpuno rušenje završenih radova i obnovu iz temelja.

Arhitektonski stil je neoklasični; ima grčki poprečni plan. Fasada je usidrena sa dva velika zvonika. U južnoj kuli je najveće zvono u Mađarskoj, teško više od devet tona. Prethodno zvono je bilo nešto lakše – težilo je oko osam tona, ali je tokom Drugog svetskog rata pretopljeno da bi se iskoristilo za proizvodnju oružja.

U početku je zgrada trebalo da nosi ime svetog Leopolda, zaštitnika Austrije, ali je plan promenjen u poslednjem trenutku, pa je postala bazilika Svetog Stefana.

Bazilika je bogata likovnom umetnošću. U predvorju glavnog ulaza može se videti reljef Svetog Stefana Karolja Senijeja i mozaici Bertalana Sekelija i Mor Tana. Kupola iznad svetilišta prikazuje predstavu Gospoda Boga, a njen centar prikazuje Isusa Hrista, kao i sve proroke i jevanđeliste. U svodu svetilišta nalaze se alegorije Svete mise na mozaicima Đule Benčura i naglašavaju važne faze života Svetog Stefana u bronzanoj seriji reljefa Ede Majer. Oltarsku sliku nadstrešnice koju je dizajnirao Jožef Kauser ukrašava statua Svetog Stefana Alajosa Strobla.

Propovedaonica je takođe delo Jožefa Kauzera. Oslikavanje stakla je uradio Mikša Rot, a orgulje crkve su proizvod fabrike Pečuj i Jožefa Angstera prepoznate u to doba. Izveo je oslikavanje i, posebno, pozlatu unutrašnje dekoracije.

 

 

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI