SUTRA JE VELIKI ČETVRTAK Na ovaj praznik se opraštaju grehovi, veruje se da treba započeti jedan važan posao

Pravoslavni vernici sutra obeležavaju Veliki četvrtak kao znak sećanja na Tajnu ili Poslednju večeru Isusa Hrista i njegovih učenika. Ovo je jedan od najznačajnijih dana u toku Velike nedelje kada je ustanovljena Sveta tajna pričešća, najsvetija tajna evharistije.

Na taj dan Isus Hrist nam je darovao lek besmrtnosti, da se uvek sećamo njegovih spasonosnih stradanja i našeg spasenja.

Crkva na ovaj dan razlikuje četiri događaja, prvo omivanje nogu apostolima, drugo Svetu tajnu evharistije lomljenja hleba i davanja vina u vidu tela i krvi Gospodnje, sećamo se natprirodne Hristove molitve i na kraju izdaje.

Prilikom umivanja nogu apostolima Isus je hteo da pokaže na delu kako prvi među nama treba da bude poslednji i da služi svima, a prema predanju prvi kojem je oprao noge bio je Juda, čime je pokazao svoju gordost, poslednji u redu je bio Petar koji se protivio da mu Hristos opere noge.

Zatim je na red došla Sveta tajna pričešća, gde je Isus šapnuo samo Svetom apostolu Jovanu, ko prvi uzme hleb i vino, taj će me izdati a to je učinio Juda.

Gospod je to rekao samo Svetom apostolu Jovanu, jer je Sveti apostol Petar bio izuzetno vatren i da je čuo, sigurno bi skočio i ubio Judu.

Prema zapisima iz Jevanđelja, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i, podelivši ga apostolima, rekao: „Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštaja grehova“.

Zatim je uzeo čašu vina i dodao: „Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha“.

Hristove reči ponavljaju se na Veliki četvrtak na liturgijama pre pričešća vernika, po uzoru na prvo pričešće Hristovo i njegovih apostola.

Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom, telom Hristovim i vinom koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.

Praznovanje u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve počinje liturgijom Svetog Vasilija Velikog koja se služi deset puta godišnje, na sve velike pravoslavne praznike.

Narod veruje da i najvećim grešnicima, koji se pričeste na današnji dan, gresi bivaju oprošteni.

Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije dozvoljeno je jesti na ulju i popiti nešto vina.

Veliki ili Časni ili Vaskršnji post traje šest nedelja, a oni koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja.

Verovanja i običaji

Za Veliki četvrtak u narodu postoje razna verovanja i običaji. U manastir Tronošu seljaci iz obližnjih sela donose na ovaj dan veliku sveću, tešku više desetina kilograma od čistog voska, koja se pali tokom čitave godine, dok se ne donese sledeća.

Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača, oni odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa. Veselja nema već samo okupljanje.

Kod nekih pravoslavnih naroda na ovaj dan se boje vaskršnja jaja, ili se bar počinje sa tim. Kod Rusa danas se umesi uskršnji slatki kolač, pashalni kulič.

Pravoslavne crkve na Veliki četvrtak obavljaju mirovarenje. To se ove godine čini u Moskvi. Miro se kuva tri dana, od ponedeljka do srede, u kazanima u kojima se stavlja osvećena voda, čisto vino i maslinovo ulje, a potom razna ulja, smole, biljke i mirisi.

Kod nas se koristi tridesetak materija, njihov spisak ne mora da je uvek u potpunosti isti, dok Carigradska patrijaršija koristi uvek oko 60 materija. Tokom trodnevnog varenja neprestano se čita Jevanđelje. Osvećenje se obavlja na Veliki četvrtak.

Sveto miro se šalje u eparhije u zemlji i van nje. Samo autokefalne crkve imaju pravo mirovarenja, to je ujedno i simbol njihove samostalnosti.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI