Podvodna veza Britanije i Evrope

Na najnižoj tački tunel je na dubini od 75 metara. Sa svojih 37,9 kilometara ispod mora  tunel ima najdužu podvodnu sekciju od bilo kog tunela na svetu i treći je najduži železnički tunel na svetu. Ograničenje brzine za vozove kroz tunel je 160 km/h. Koristi se za prolaz brzih putničkih vozova Eurostar, Evrotunel šatl za prevoz drumskih vozila i međunarodne teretne vozove. Tunel je povezan od kraja do kraja sa brzim železničkim linijama LGV Nord u Francuskoj i Haj Spid 1 u Engleskoj. U 2017. godini železničkom službom prevezeno je 10,3 miliona putnika i 1,22 miliona tona tereta, a šatl je prevezao 10,4 miliona putnika, 2,6 miliona automobila, 51.000 autobusa i 1,6 miliona kamiona (što odgovara 21,3 miliona tona tereta).

Ideja za potkanalnu vezu pojavila se još 1802, ali su britanska politička elita i javni pritisak uvek odgađali izgradnju tunela zbog nacionalne bezbednosti. Jedan rani neuspešni pokušaj izgradnje tunela napravljen je krajem 19. veka, na engleskoj strani. Godine 1802, Albert Matje-Favier, francuski rudarski inženjer, izneo je predlog za tunel ispod Lamanša, sa osvetljenjem od uljnih lampi, konjskim zapregama i veštačkom ostrvom postavljenim na sredini kanala zarad promene konja. Dizajn Matje-Faviera predviđao je prokopani tunel na dva nivoa sa gornjim tunelom koji se koristi za transport, a donjim za protok podzemnih voda.

Godine 1839, Francuz Eme Tome de Gamond, izvršio je prva geološka i hidrografska istraživanja na Kanalu, između Kalea i Dovera. Tome de Gamond je istražio nekoliko šema i 1856. godine izneo je predlog Napoleonu za iskopavanje železničkog tunela od rta Gris-Nez do Ist Vir Pojnta po ceni od 170 miliona franaka, ili manje od 7 miliona funti.

Konačni uspešni projekat izgradnje Evrotunela, počeo je 1988, i završen je 1994. Početna predviđanja budžeta su bila 4,6 milijardi funti što je pokrilo oko 80% cene izgradnje tunela. Poduhvat koji je bio procenjen na 5,5 milijardi funti 1985. godine bio je u to vreme najskuplji građevinski projekat koji je ikad predložen. Trošak je konačno iznosio devet milijardi funti (ekvivalentno 16 milijardi funti u 2023. godini), što je znatno više od predviđenog budžeta.

Od izgradnje, tunel je imao nekoliko problema. Požar je zaustavio izgradnju tunela a ilegalni emigranti pokušali su da iskoriste tunel kako bi ušli u Veliku Britaniju, što je izazvalo manje diplomatske probleme oko izbegličkog kampa u neposrednoj blizini tunela sa francuske strane i njegovog zatvaranja 2002.

Tunel ima tri trake. Dve spoljne se koriste za kretanje vozova u jednom i drugom smeru, a srednja traka se koristi za hitne slučajeve i kao bezbednosno mesto za putnike u slučaju incidentnih situacija. Vozovi prevoze automobile i kamione izmedju ove dve kopnene oblasti. Dužina pojedinačnog voza je oko 800 metara i ima u proseku 30 vagona. Jedan voz može da preveze i do 180 automobila ili tridesetak velikih kamiona sa robom. Voz se kreće brzinom od 130 km/h, kada se nalazi u delu tunela ispod vode i put traje oko 35 minuta.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI