NOVINARSTVO KROZ VEKOVE Od drevnih civilizacija do digitalne ere

 Australijski istoričar Kit Vindšatl jednom je rekao: "Poreklo novinarstva leži na potpuno istom mestu kao i poreklo istorije. Od početka vremena, usmena predaja bila je način za razmenu informacija. Od plemena do plemena, od sela do sela, društva širom sveta oslanjala su se na usmenu komunikaciju. Glasnici su memorisali poruke i putovali na velike udaljenosti kako bi preneli važne informacije".

Oko 3400. godine p.n.e., vestima su počeli da se prenose putem hijeroglifskih natpisa u glini. Drevni grčki istoričar Tukidid iz 400. p.n.e. često se smatra prvim novinarom, a Acta Diurna iz starog Rima, što se grubo može prevesti kao "Dnevna dela". Nastale oko 59. godine pre nove ere, novine su bile isklesane u kamenu ili metalu i izlagane na javnim mestima za informisanje stanovništva. Ovi rukopisani izveštaji postavili su temelje novinarstva, kakvo ga danas poznajemo.

Shutterstock

 

Štamparska mašina: Revolucija u komunikaciji

Međutim, pravi napredak u novinarstvu usledio je sa razvojem štamparske mašine 1440. godine, što je napravilo revoluciju u sredstvima komunikacije. Pre ovog izuma, knjige i dokumenti su se ručno prepisivali, što je značajno ograničavalo njihovu dostupnost. Ovaj novi način proizvodnje omogućio je masovnu proizvodnju pisanih materijala i učinio vesti dostupnijima široj javnosti. Novine su postale popularni medij za prenošenje vesti, mišljenja i informacija. Relatio, koja je osnovana 1609. godine u Nemačkoj, bila je među prvim novinama i izveštavala o događajima iz sveta.

Prosvetiteljstvo 

Tokom doba prosvetiteljstva, 17. i 18. veka, naglasak je stavljen na racionalno i kritičko mišljenje, što je duboko uticalo na novinarstvo. Novinari su počeli da favorizuju izveštavanje zasnovano na dokazima i logici, čime su novine postale ozbiljan medij za javne diskusije i intelektualne debate. Ovaj period je takođe doveo do širenja periodičnih publikacija koje su se bavile naučnim i kulturnim temama, a novinarstvo je postalo ključna snaga u razmeni ideja i oblikovanju demokratije.

Američka revolucija 

Tokom američke revolucije, novinarstvo je odigralo ključnu ulogu u informisanju, mobilizaciji i inspiraciji britanskih kolonista. "Zdrav razum" Tomasa Pejna postao je jedan od najuticajnijih pamfleta koji je podržavao američku nezavisnost i pomogao u širenju otpora. Istaknuti novinari poput Semjuela Adamsa koristili su svoje novine kao oruđe za političku borbu, a novinarstvo je pomoglo u oblikovanju javnog mnjenja koje je bilo ključno za uspeh revolucije.

Post-revolucionarni period 

Posle američke revolucije, novinarstvo je nastavilo da igra vitalnu ulogu u oblikovanju nove nacije. Sa porastom broja novina, novinari su oblikovali diskusiju o ratifikaciji ustava, a novine su postale blisko povezane sa političkim partijama. Periodične novine, kao što su Federalistički papiri, postale su ključne u širenju političkih ideja. Prvi amandman Sjedinjenih Američkih Država, koji garantuje slobodu štampe, učvrstio je novinarstvo kao osnovnu komponentu demokratije.

Shutterstock

 

Era emitovanja: Novinarstvo u eri radija

1920. godine, radio stanica KDKA postala je prva licencirana komercijalna radio stanica koja je emitovala izveštaje o predsedničkim izborima. Ovo je označilo početak emitovanog novinarstva, gde je radio postao glavni medij za prenošenje informacija. U sledećim godinama, mreže poput NBC-a (1926) i CBS-a (1927) nastavile su širenje uticaja emitovanih medija, pružajući novo iskustvo u konzumiranju vesti.

Novinarstvo se razvijalo kroz vekove, od usmene predaje do štampe, a danas i putem televizije i interneta. 

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI