UPOZORENJE MAJKE KOJA JE GLEDALA KAKO JOJ VRŠNJACI MALTRETIRAJU DETE: Petoro vršnjaka Teodori govorilo da je čudovište!

 

Majka desetogodišnje Teodore na igralištu je gledala i slušala decu kako njenu ćerku ismevaju, vređaju i planiraju da je tuku. Kada im se približila, deca su se razbežala, ali ostalo je pitanje da li bi se sve na tome završilo da majka nije intervenisala.

Naime, devojčica Teodora ima deset godina i pati od Daunovog sindroma. Zbog toga drugačije posmatra i razume svet, kasnije sazreva, ali je isto kao i njeni vršnjaci, željna druženja i dece.

Pre nekoliko dana majka ju je odvela na igralište ispred zgrade, a umesto lepe igre, gledala je zlostavljanje svog deteta.

- Dešavalo se i ranije da deca ismevaju Teodoru, ali nikada na tako surov i grub način. Teodora se sakrila u kućicu, a petoro-šestoro dece je na kućici u začikavaju je. Ona misli da se igraju, a oni svašta pričaju, da je čudovište, „gledaj je, gledaj je kako obrće oči, hajde da je zadirkujemo“. Ja sam bila na metar od njih, ali nisam reagovala. Pustila sam da vidim dokle će - započinje priču Marija.

Kako kaže, pošto devojčica nije bila svesna težine reči koje joj deca upućuju, već se samo radovala što su tu pored nje, majka je sve nemo posmatrala. Međutim, deca su onda prešla granicu.

- Počeli su da se dogovaraju kako će sledeći put kad izađe napolje da je sačekaju ispred ulaza i da je prebiju. E, tu sam odreagovala. Krenula sam prema njima, a kada su videli da im prilazim, odmah su se razbežali - priča Teodorina mama, i dodaje:

- Njena neiskvarena duša ne može da shvati takvo ponašanje. Ona je mislila da je to nešto smešno, bilo joj je bitno samo da je s drugom decom. Htela sam da objasnim toj deci da to što je neko drugačiji ne znači da je loš. Kakvi će oni ljudi sutra postati s ovakvim razmišljanjem? - pita se Marija i dodaje da je još žalije što su ta deca uzrasta sedam ili osam godina.

Pedagog Milena Šekularac kaže da se kod vršnjačkog nasilja najpre treba osvrnuti na porodičnu istoriju i ispitivanje vaspitnog modela kroz generacije.

- Kada se desi nešto što se okarakteriše kao vršnjačko nasilje, mi vidimo samo vrh ledenog brega. Šta stoji sve iza toga je kompleksno pitanje, ali definitivno najveću ulogu igra porodica - kaže Šekularac, i objašnjava:

- Disfunkcionalna porodica stvara nasilnika. U porodici u kojoj nema toksičnih odnosa, u porodici koja pruža puno razumevanje, tamo gde postoji dobra i zdrava komunikacija sa detetom, ne postoji motiv za nasiljem i ispoljavanjem agresije kod deteta. Iako zvuči kao floskula, ovo je jedina istina - izričita je ona.

Kako je objasnila, nasilnici uglavnom za žrtve biraju inferiorniju decu, ili decu koja se po nečemu ističu ili odudaraju, baš kao što je bilo slučaj i sa malom Teodorom, čija mama se teši, i zaključuje rečima:

- Ako se smeješ detetu koje je drugačije, ono će se smejati sa tobom jer njegova nevinost pobeđuje tvoje neznanje.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI