DRUŠTVENE MREŽE SVE MANJE PRIJATELJSKE Mladi najveći zavisnici od modernih platforma

 

 

Samoubistvo mlade jutjuberke Kristine Kike Đukić, za koju se pretpostavlja da je digla ruku na sebe zbog digitalnog nasilja kojem je bila izložena na društvenim mrežama, na najdramatičniji način nam je skrenulo pažnju na proročanske reči pesnika Branka Miljkovića, koji je u svojoj pesmi „Ubi me prejaka reč” upozorio na ubitačnu moć reči. Ova mlada influenserka na svom jutjub kanalu „K1Ka” svakog dana postavljala je klipove na kojima igra popularne video-igrice kao što su „Majnkraft”, „Kaunterstrajk” i GTA i imala više od 700.000 pretplatnika, dok je Kristinu na „Instagramu” i „Fejsbuku” pratilo više od 450.000 ljudi.

I dok njeni virtuelni prijatelji tvrde da je Kristina godinama vodila mučnu borbu sa sajberbulingom – digitalnim nasiljem na socijalnim mrežama koje se svodi na uvrede, osude i kritike pratilaca, stručnjaci traže odgovornost za one koji su devojku na pragu života naterali da digne ruku na sebe. Predstavnice Autonomnog ženskog centra podsećaju da je svaka druga devojka srednjoškolskog uzrasta doživela neki vid seksualnog komentarisanja na internetu i upozoravaju da digitalno nasilje kod mladih devojaka budi osećaj straha i bespomoćnosti. Uz to, one traže od institucija da procene odgovornost popularnog jutjubera Bogdana Ilića (Bake Praseta), koji je govorom mržnje usmerenim prema Kristini kao ženi podsticao i armiju svojih pratilaca da vređaju i maltretiraju ovu devojku.

S druge strane, predstavnici inicijative „Za tebe – važno je” uputili su javni poziv Ministarstvu zdravlja, Lekarskoj komori, zaštitniku prava pacijenata i ombudsmanu da u skladu s propisima, a pre svega Kodeksom medicinske etike LSK, hitno reaguju na činjenicu da je Kristinina doktorka obelodanila činjenicu da je devojka bila njen pacijent, otkrivajući i detalje njihovog odnosa.

An Mari Alves Ćurčić, novinarka i majka koja je nakon samoubistva svoje kćerke pokrenula inicijativu „Za tebe – važno je”, koja se bavi pitanjem zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja kroz edukativne sadržaje, ne krije zaprepašćenost nekrofilnim interesovanjem tabloida za ovaj tragičan slučaj i načinom na koji pojedini mediji izveštavaju o ovoj tragediji, secirajući svaki detalj iz života devojke čiji se život završio na tragičan način.

– Kao roditelj koji je izgubio dete, znam šta znači kada doživiš takvu tragediju i kada mediji pokušavaju da saznaju što pikantnije detalje iz života mlade osobe koja je sebi oduzela život. Ja sam u svom inboksu zatekla poruku kolege da mu dam izjavu o njenom suicidu, uz komentar „znaš, to mi je posao”. Sve novinare koji na tabloidni način izveštavaju o nečijoj smrti želim da pitam da li bi na isti način pisali o svom bratu, sestri ili tati. Da li biste želeli da vaše kolege krše sve tačke Kodeksa novinara Srbije kada izveštavaju o smrti vaših bližnjih i Ustavom zagarantovana prava građana na privatnost? Treba govoriti o fenomenu suicida, ali na način koji neće urušavati dostojanstvo pokojnika i dodatno povređivati članove njegove porodice – ističe naša sagovornica.

Foto: Printscreen

Dragana Ćorić, profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu i predsednica novosadskog udruženja „Roditelj”, koja godinama proučava fenomen vršnjačkog i digitalnog nasilja, upozorava da roditelji često nisu svesni koliko su deca zamenila stvaran za život na socijalnim mrežama i u kojoj meri one gospodare njihovim životima. Zbog toga je strah od takozvanog kanselovanja (brisanja), koji se ogleda u strepnji da će ih njihovi prijatelji na socijalnim mrežama „obrisati” ili, još gore, uništiti njihov virtuelni identitet postala jedna od najvećih bojazni mladih.

– Napad na nečiji virtuelni profil ponekad počinje benignim uvredama poput „debela si”, a nekad veoma inteligentnim opaskama koje se ogledaju u „trolovanju” tipa „skrenuo bih ti pažnju da to ne radiš na taj način”. Potom počinju uvrede usmerene na ličnost ili se administratorima neke društvene mreže pošalje stotinu prijava u minuti na sadržaj koji je objavila neka osoba na „Fejsbuku”, „Tviteru” ili „Instagramu”, koji nakon toga obrišu profil korisnika ili ga suspenduju na mesec dana. Ja u razgovoru sa decom i mladima često čujem rečenice poput„bolje da me nema nego da me ukinu na socijalnim mrežama” i bojim se da oni zaista misle da je bolje da ne postoje nego da nemaju profil na „Fejsbuku” ili „Tiktoku”. A kada ih pitam šta bi uradili u toj situaciji, odgovori su još porazniji – mladi kažu da „izlaz” iz te situacije vide samo u tome da se ubiju ili odu na plastičnu operaciju kako bi dobili novi vizuelni identitet i ponovo otvorili profil na društvenim mrežama – upozorava Dragana Ćorić.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI