VELIKA ŠTETA Posledice zemlјotresa u Turskoj i Siriji: Najskuplјe je biti neosiguran

Zemlјotres koji je nedavno pogodio delove Turske i Sirije, gotovo do temelјa je uništio deset provincija, poginulo je više od 38.000 lјudi, povređeno više od 100.000, a milioni su bez krova nad glavom. Šteta naneta ekonomiji procenjuje se na 84 milijarde dolara, s tim što je šteta na stambenim objektima 70 milijardi dolara. Osigurani gubici, kažu upućeni, biće mnogo manji, možda oko milijardu dolara, zbog niskog nivoa osiguranja u tom regionu.

Generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović objašnjava da je Turski fond za osiguranje od katastrofa osnovan posle potresa u Izmiru 1999. godine i da pokriva štete od zemlјotresa na stambenim objektima u urbanim područjima. Fond ne pokriva lјudske gubitke, potraživanja odgovornosti ili prekid poslovanja. Iako je osiguranje od zemlјotresa obavezno u Turskoj, u praksi se često ne sprovodi. Kao rezultat toga, mnoge stambene zgrade nisu osigurane, posebno u delovima koji su pogođeni ovim potresom. To znači da će svi koji su živeli u neosiguranim objektima zavisiti od državne i humanitarne pomoći. Situacija u Siriji je još nepovoljnija, zbog rata u toj državi.

Osiguranje je spas u situacijama kada imamo velike gubitke, jer državna ili međunarodna pomoć ne mogu stoprocentno da vrate izgublјeno. Većina osiguranih gubitaka u Turskoj biće pokrivena reosiguranjem, ali će ustuplјeni iznos biti beznačajan u kontekstu globalnog tržišta reosiguranja, bez implikacija na rejting ocene reosiguravača.

Kakva je situacija kod nas ako govorimo o ovom osiguranju?

- Posle svakog katastrofalnog događaja uobičajeno raste broj zainteresovanih za osiguranje. Kod nas nije tako. Primera radi, samo dva odsto uništene imovine u poplavama u Obrenovcu i okolini, 2014. godine, bilo je osigurano. Već sledeće godine, broj osiguranih nekretnina, zemlјišta i stoke pao je za pola procenta, a glavni uzrok je razmišlјanje da se takve poplave neće ponoviti. Rešenje bi mogle da budu polise osiguranja od katastrofalnih rizika koje bi obuhvatale štetu od zemlјotresa i poplava, možda i od još nekog rizika. Osloniti se na solidarnost drugih i pomoć države prilično je neozbilјno, posebno za one kojima su ugrožena imovina u kojoj žive i od koje žive.

Foto AP

Kako bi se te polise prodavale?

- Smatram da bi polisa osiguranja od katastrofalnih rizika trebalo da bude obavezna. Takva polisa bi rešila problem osiguranja imovine građana, ali bi i država bila rasterećena, jer ne bi više sama finansirala saniranje šteta. Pri tome, polisa koja bi bila obavezna, ne bi bila skupa. Ako bi svi morali da je kupe, cena bi bila niža i dostupna svima. Deo prikuplјenih sredstava osiguravači bi vraćali kroz preventivne i infrastrukturne projekte što znači dodatnu korist za građane i državu. S druge strane, iza naših osiguravača stajale bi najveće reosiguravajuće kuće, pa ni rad društava, u slučaju isplate ogromne štete, ne bi bio ugrožen.

Jovanović dodaje i da je važno uspostaviti stabilan mehanizam finansiranja i saniranja posledica katastrofalnih rizika.

Postoji nekoliko modela javno-privatnog partnerstva, ali je svima zajednička veza države i njenih institucija sa jedne i osiguravača i reosiguravača sa druge strane. Kapaciteti pojedinačnih osiguravača nisu dovolјni za sprovođenje ovakve vrste osiguranja, bez pomoći države, kao što ni država ne može sama da podnese tolike štete.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI