CRNO NAM SE PIŠE Psihopate koje zlostavljaju životinje ubijale bi i ljude: Sadisti muče pse, društvo okreće glavu!
Svako ko muči životinje, uživa u bolu koji im nanosi, nema kočnice kada su agresivnost i sadizam u pitanju, spada u psihopatski tip ličnosti i po pravilu je nasilan i prema porodici i drugim ljudima, kaže za Alo! profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Tamara Džamonja Ignjatović.
Nakon užasnih slika nesrećnog psa kome su nabili plastični bidon na glavu i pustili ga da se muči bez mogućnosti da pije i jede, objavljenih prošle nedelje, mnogi su komentarisali da bi počinioce trebalo strogo kazniti. I tokom proteklih meseci na društvenim mrežama ljudi su zgroženi prizorima delili fotografije na kojima su mrcvarene ptice, mačke, psi u želji da se pronađu krivci i spreče da tako nešto nastave da rade.
- Ljudi koji su skloni zlostavljanju životinja spadaju u psihopatski tip poremećaja ličnosti - rekla nam je Tamara Džamonja Ignjatović, i dodala da takve osobe pre svega karakteriše odsustvo saosećajnosti, ne samo prema životinjama, nego generalno, i prema ljudima, oni nemaju razvijeno osećanje krivice i ne potiskuju agresiju čak ni pod pretnjom kazne.
- Ipak, kako je kažnjavanje zlostavljanja životinja, iako Zakonom definisano kao krivično delo, vrlo retko i blago sankcionisano, lakše je svoju agresiju usmeriti ka onome ko je bespomoćan i gde će počinilac lako izbeći kaznu - ističe naša sagovornica.
Međutim, pored ovih karakteristika, kod osoba koje zlostavljaju životinje izraženo je i sadističko ponašanje.
- To znači da ne samo što oni ne osećaju krivicu i empatiju prema patnji žrtve, već u tuđem bolu uživaju i nalaze sopstveno zadovoljstvo - objašnjava je Tamara Džamonja Ignjatović.
S jedne strane, imamo monstrume koji maltretiraju životinje, decu, žene, a s druge strane sve je manje onih koji reaguju čak i kada im se tako nešto dešava ispred nosa.
- Gubitak saosećajnosti u društvu je širi socijalni fenomen, koji nije ograničen samo na nasilnike. To je ono s čim se suočimo kada imamo u vidu sve one prolaznike koji su dve nedelje sretali tog psa na ulici a da mu niko nije prišao da mu bar pomogne i oslobodi ga, a kamoli da ga nahrani i zbrine. Tu je i premeštanje socijalne komunikacije u virtuelni prostor. Ako komunicirate s vršnjacima preko interneta, odnosno društvenih mreža, vi gubite direktan kontakt i priliku da razvijate svoju empatiju iz socijalnog iskustva, jer se ne suočavate s posledicama svog ponašanja po druge. Zato je danas toliko rasprostranjeno digitalno nasilje koje se odvija preko društvenih mreža - kaže Ignjatovićeva.
Pravilo koje ima izuzetaka
Ima dece sa sadističkim crtama, koja su još fizički nedovoljno razvijena da bi zlostavljali jače od sebe, pa se onda usmeravju na slabije, odnosno bespomoćne životinje, ali ona su izuzetak koji odstupa od pravila, objašnjava profesorka i dodaje da ako znamo da se saosećajnost, potreba da pomognemo, reagujemo kad videmo da je nekome pomoć potrebna, razvija u veoma ranom periodu života, onda je jasno da tu roditelji igraju najvažiju ulogu.
- Danas je njihova uloga još značajnija, jer je veći rizik od izloženosti kasnijim, negativnim društvenim uticajma. Dakle, kakav primer roditelji daju deci, takva će ona biti. Takođe je važno da provode više slobodog vremena u direktnom kontaktu sa drugom decom, a ja bih dodala i da odrastanje uz kućne ljubimce, može imati veoma pozitivan uticaj na razvoj dece, o čemu sam i pisala u knjizi za decu „Njegovo veličanstvo kućni ljubimac“.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)