"PLANETI PRETE EKSTREMNE POPLAVE I SUŠE, A SRBIJI SUPERĆELIJSKE OLUJE" Klimatolog Aleksandar Valjarević upozorava na pogubne posledice promene klime

Piše: Milica Vučković

Uragan „Milton“, poznat kao oluja veka, pogodio je Floridu, odneo najmanje 16 života, a obim štete koju je napravio još se procenjuje.

 Klimatolog dr Aleksandar Valjarević govorio je za Alo! o uzrocima promene klime i nastanku razarajućih uragana, komentarišući upravo ovu razorne oluju.

Uragan „Milton“ pogodio je Floridu, a bilo je upozorenja da će biti istorijskih razmera, da li je to zaista tako?

- Istorijski gledano, „Milton“ je jedan od najjačih uragana koji su pogodili SAD, sa udarima vetra preko 252 kilometra na čas. Pre ovoga desili su se uragani „Marija“ i „Ketrin“, a potonji je opustošio Nju Orleans. Najveća opasnost je to što je „Milton“ pogodio Tampu, grad u kojem živi tri miliona stanovnika, a procenjuje se da će uragan nestati u nedelju oko podneva, negde u Atlantskom okeanu. Moja procena je da do kraja godine neće više biti uragana u južnim američkim državama, ali će se u budućnosti dešavati ovakvi hazardi. Zbog toga je važno da čuvamo životnu sredinu jer će naša planeta u narednoj dekadi biti na udaru ekstremnih vremenskih pojava. Imaćemo još ovakvih jakih uragana, maksimalne pete kategorije, eksternih suša, eksternih poplava, zemljotresa i svih onih hazarda koji mogu da ugroze ne samo materijalnu egzistenciju čovečanstva i ljudi nego, nažalost, i živote.

Masanori Jošida

 

Ima li opasnosti za nas, tim pre što smo podložni superćelijskim olujama?

- Superćelijske oluje su nastale zbog klimatskih ekstrema u našoj zemlji, ali i na teritoriji čitavog Balkana. Inače, njihovu pojavu sam predvideo u mnogim svojim radovima i biće sve češće kod nas, ali ne treba da brinimo. Dešavaće se i dalje oluje poput one koja je bila 13. jula, ali njihovo razorno dejstvo je vezano za tropski olujni vetar koji može dosegnuti brzinu od 120 kilometara na čas. Ove godine ne bi trebalo da bude poplava u Srbiji u većim razmerama kao što je bilo, nažalost, u BiH.

Kada očekujete da će se smiriti situacija u Bosni i Hercegovini?

- Za to će trebati mesec dana, tim pre što je poplava u Jablanici i Konjicu bila veoma jaka zbog više razornih  faktora. Desio se i hidrozemljotres izazivan klizištima, odnosno veštačkim putem. Poplavni talas narušio je stabilnost donjih slojeva zemljišta koji je povukao i kamenolom. Sve zavisi od toga koliko država bude uložila sredstva da sanira posledice popova, ali najmanje 30-60 dana treba da se izbrišu neki tragovi. Svakako, traume i ljudske žrtve su nenadoknadive, ali u ovakvim situacijama može i preventivno da se deluje. Može da se uradi novi adaptivni prostorni plan, da se pogleda topografija, da se izračuna gde bi mogao da bude sledeći poplavni talas, da se prati atmosfera u saglasju sa zemljištem... U tom slučaju ljudi bi mogli da se spreme na hazarde ovolikog intenziteta.

 Zima hladna i s puno snega

Kakvo nas vreme očekuje ove jeseni? Da li će biti jaka zima?

- Zima će u Srbiji biti nešto hladnija s više snega nego u poslednjih 10 godina. U Beogradu se očekuje da će visina snežnog pokrivača biti od 15 do 20 centimetara. Kada je reč o jeseni, za Miholjdan će temperature biti preko 20 stepeni. Kasnije ćemo imati prolazno zahlađenje s malo padavina. Jedan deo novembra, od 5. do 15, imaćemo izraziti skok temperature između 15 i 18 stepeni i poneku pahulju u brdsko-planinskim predelima Republike Srbije iznad 800 metara. Početkom decembra imaćemo prvi mraz u Beogradu i Novu godinu sa snegom. U februaru će biti još jedan snežni talas, a mart će biti u normalnim vrednostima.

BONUS VIDEO:

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI