ALO! INTERVJU MINISTAR MIHAILO JOVANOVIĆ Imamo najbolje zakone u EU

PIŠE: TANJA KOVAČEVIĆ

U Skupštini Srbije nedavno je usvojen Zakon o javnom informisanju i medijima u čiju su izradu bili uključeni i evropski eksperti. U kreiranju Zakona učestvovala su medijska udruženja. Reč struke je ispoštovana, evropski standardi čak i nadmašeni. To ipak nije po meri Junajted grupe, na čijem je čelu Dragan Šolak.

- U Skupštini Srbije usvojena su dva medijska zakona, u pitanju su Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima. Posle godinu dana upornog i predanog rada dobili smo, rekao bih, dva revolucionarna zakona. O toj oceni da su revolucionarni, da su dobri za Srbiju i da su usklađeni sa evropskim zakonodavstvom, govore i ocene međunarodnih partnera koji su učestvovali s nama u izradi ovih zakona. Evropska komisija i delegacija misije OEBS se slažu u toj oceni - ističe u intervjuu za Alo! Mihailo Jovanović, ministar informisanja i telekomunikacija.

 Pored njih, u izradi zakona su učestvovali i predstavnici nekih država iz EU? 

- Tako je. Tu su bili predstavnici Ambasade Kraljevine Norveške i fondacije „Konrad Adenauer“ (iz Nemačke prim. aut.). Najbitnije je da kažemo da su od prvog dana u radnim grupama učestvovala novinarska i medijska udruženja, da smo zajedno sa njima brusili svaki član i svaki stav ova dva zakona. Organizovali smo inkluzivni proces javne rasprave, obišli smo čitavu Srbiju, organizovali više okruglih stolova... Finalnom verzijom predloga ovih zakona izašli smo pred Vladu i to tek pošto smo se dogovorili sa novinarskim i medijskim udruženjima.

 U nekoliko kratkih crta, šta donose novi zakoni?

- Puno velikih i revolucionarnih stvari. Zakon o elektronskim medijima koji u potpunosti redefiniše REM kao regulatorno telo za elektronske medije. Bitna stvar je što se, prvi put, zakonodavna vlast, skupštinski odbori, kako republički tako i pokrajinski, povlače iz predlaganja članova Saveta REM. Naime, od devet članova, dosad su tri predlagala Skupština Srbije i Skupština Vojvodine. Po novom zakonu, to se više neće dešavati, te će osam od devet članova predlagati različita udruženja građana, akreditovani univerziteti, Crkve i verske zajednice. Jednog člana zajednički će predlagati nezavisni organi: zaštitnik građana, poverenik za ravnopravnost i poverenik za zaštitu podataka o ličnosti.

 Šta je sa Savetom za štampu. Ima li tu izmena i koje su? 

- Zakon o javnom informisanju i medijima doneo je mnogo bitnih stvari kada je u pitanju projektno sufinansiranje i način na koji se sredstva iz budžeta Srbije, bez obzira da li su to sredstva iz republičkog, pokrajinskog ili iz lokanih samouprava, dodeljuju novinarskim i medijskim udruženjima u procesu projektnog sufinansiranja. Ovim zakonom detaljno je definisan proces projektnog sufinansiranja. Jedan od članova Zakona kaže da su oni koji raspisuju konkurse u obavezi da u donošenju odluka pribave mišljenje Saveta za štampu. Tako da je Savet prvi put prepoznat u našem zakonodavstvu. Moram da kažem da je to samo regulatorno telo, udruženje novinara, to je primer demokratije i primer slobode medija. Samo pet zemalja u Evropi je prepoznalo savet za štampu kao samo regulatorno telo u svojim zakonima, mi smo, evo, šesta zemlja u Evropi. To jeste novost. Savet za štampu će davati svoje ocene o kršenjima kodeksa novinara, a oni koji budu ocenjivali projekte na konkursima uzimaće u obzir mišljenja Saveta za štampu.

Alo!/Masanori Jošida

 Da li se menja nešto i za nas novinare ovim zakonom?

- Apsolutno. Prava novinara su značajno poboljšana. Posebno kada je u pitanju rad novinara koji su mnogo više zaštićeni i kod poslodavca. Jedan od aktera u izradi samog zakona bio je Savez sindikata novinara, koji je dao značajan doprinos u izradi ovog zakona.

 

Po svemu što ste rekli deluje da smo unapredili medijsku oblast. Međutim, nekima u Skupštini, ali i mimo nje, pre svega Junajted grupi, smeta unapređenje zakona. Zašto?

- Ostajem pri oceni da su zakoni revolucionarni, da su dobri za medijsku scenu u Srbiji, da su izrađeni u potpunosti u skladu sa Ustavom, sa medijskom strategijom, evropskom direktivom o audio-vizuelnim medijskim uslugama. Ono što se ne sviđa Junajted medija grupi, koja je zapravo jedina nezadovoljna ovim zakonima, jeste to što smo ovim zakonom omogućili da Telekom Srbija bude vlasnik medija. Zaista je normalno da u 21. veku jedan telekom operator može da se bavi i tom delatnošću. Telekom bi bio u neravnopravnom položaju ukoliko bismo mu onemogućili da bude vlasnik medija. Jasno je da je u trećoj deceniji 21. veka telekom operatorima potrebno da budu vlasnici medija. Pored toga, naveo bih da će svi ostali mediji u vlasništvu države biti privatizovani u određenom roku, da će se završiti privatizacija i „Politike“ i TV Kragujevac. Ali elektronske komunikacije, odnosno Telekom Srbija, moraju biti izuzete i naravno da smo u dogovoru sa Evropskom komisijom stvorili dosta zaštitnih mera, da Telekom Srbija ne može da prima državnu pomoć ukoliko želi da bude vlasnik medija, takođe da ima nezavisnu uređivačku politiku. U Zakonu su i dodatne mere kada je u pitanju medijski pluralizam. Sada je obaveza da se prilikom promene vlasništva u elektronskim medijima pribavi pisano mišljenje REM.

 Pojednostavljeno, Draganu Šolaku i Junajted grupi su bili ugroženi poslovni interesi te su zato dizali toliku prašinu?

- Apsolutno! Isključivo interesi Dragana Šolaka i Junajted medija grupe su se našli iza tih reakcija N1 i Nova S. Rekao bih i da su poslanici opozicije koji su bili glasni u parlamentu radili isključivo u interesu Junajted grupe. Poznajem poslovanje Junajted grupe i Dragana Šolaka kada je pokretao pre dvadesetak godina svoj biznis u Srbiji. Tada sam bio jedan od direktora Pošte koja je imala svoju kablovsku televiziju. Šolak je svoju imperiju napravio isključivo u trenutku kada je država bila slaba i kada je Telekom bio slab, kada je mogao da nađe rupe i u Telekomu i u zakonu i na tržištu. Sada kada smo izjednačili prava Telekoma i Junajted grupe, on diže galamu. Ono što je bitno i što građani treba da znaju, u skladu sa našim Ustavom u potpunosti su izjednačene privatna i državna svojina i u tom smislu ne možemo osakatiti državnog telekom operatora da se ne bavi medijima i to smo implementirali u zakonima.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI