AVGANISTANCI VEĆ STIŽU NA BALKAN Očekuje se priliv prvih izbeglica, evo kako će biti raspoređeni!

Već do kraja nedelje u Severnoj Makedoniji moglo bi da se nađe njih 450. Još nije jasno kakav će status ti ljudi imati i koliko dugo će čekati dalji premeštaj u zapadne zemlje.

Vest o napretku talibanskih boraca ka Kabulu odjeknula je u nedelju, a grad je vrlo brzo prešao u njihove ruke, čime je otpočela masovna evakuacija ljudi iz Avganistana. Velike sile, poput SAD i Velike Britanije evakuisale su na stotine ljudi. Na primer, Britanija je uspela da evakuiše 1.000 ljudi za dan, a prema planu koji je saopštila tamošnja vlada, do 20.000 Avganistanaca će u narednim godinama moći da stigne do Britanije. U prvoj godini 5.000 izbeglica će imati to pravo.

Ipak, situacija je, prema rečima sagovornika "Juronjuz Srbija", prilično neizvesna. Ono što se može zaključiti je da će lica koja privremeno budu smeštena, kasnije biti raseljena u zemlje sa čijim vladama su sarađivali tokom prethodnog perioda u Avganistanu. Pitanje koje ostaje je kako će sve to izgledati u praksi.

EPA/STRINGER

Američki Stejt department pozvao je takođe, da podsetimo, sve strane da poštuju i omoguće bezbedan i organizovan odlazak stranih državljana i Avganistanaca, a izjavu je potpisalo više od 90 zemalja, među kojima su i gotovo sve iz regiona - Bugarska, Crna Gora, Rumunija, Albanija, Hrvatska, Severna Makedonija i Slovenija. 

Do kraja već ove nedelje, Severna Makedonija će privremeno primiti 450 Avganistanaca koji beže iz svoje zemlje i traže vize za ulazak u SAD, saopštila je vlada u Skoplju.

Kako je saopšteno, reč je o Avganistancima koji dolaze sa svojim porodicama i bili su saradnici u humanitarnim i mirovnim misijama, aktivisti organizacija za ljudska prava, novinari, prevodioci, studenti i stipendisti. Takođe, Skoplje će prihvatiti Avganistance koji su tokom poslednjih 20 godina sarađivali sa NATO snagama, uključujući i pripadnike Vojske Severne Makedonije, u periodu od 2002. do 2008. godine.

EPA

Nekoliko stotina izbeglica biće smešteno i u Albaniji, a na prihvat ovih ljudi pristale su i kosovske vlasti. Takođe, manji broj lokalnog stanovništva iz Avganistana primiće i Hrvatska.

Da je ovo vrlo neuobičajena praksa za "Juronjuz Srbija" kaže Nikola Kovačević iz nevladine organizacije "Inicijativa A11".

"Pitanje prihvatanja izbeglica nije pitanje političkog dogovora koji može da postoji na nivou SAD i neke druge zemlje kao što su ove zemlje u regionu, već je to pitanje međunarodnih obaveza. Moguće je da države mogu da naprave aranžman za tačno određene ljude koji imaju određene veze sa Amerikom da neko vreme budu u nekoj od tih zemalja, kako bi ih Amerika kasnije o svom trošku ili preuzela ili premestila u neku drugu zemlju", navodi Kovačević.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI