BOSNA JE TAČKA KLJUČANJA NA BALKANU Ovo su tri moguća rešenja!

Ovako za Sputnjik o političkoj situaciji u regionu Zapadnog Balkana govore novinar Miroslav Stojanović, politikolog dr Nenad Kecmanović i geopolitičar dr Srđan Perišić.

Bosna i Hercegovina neuralgična tačka Zapadnog Balkana

Prema rečima naših sagovornika, Bosna i Hercegovina je teritorija koja je, hronično krizno područje. Prema Kecmanovićevim rečima, dve su tačke ključanja u BiH – reforma izbornog zakonodavstva i vraćanje nadležnosti Republici Srpskoj.

„Rok za promenu izbornog zakona produžen je do aprila, što će reći pet meseci do izbora. Pravila se, istina, ne menjaju tokom utakmice, pa ni izborni zakon u toku izborne godine. Međutim, ne verujem ni u to dodatno vreme jer Palmer i Šmit, ako do sada nisu smislili neku kompromisnu formulu, neće smisliti ni za naredna četiri meseca“, navodi Kecmanović.

Tri moguća rešenja

U Dejtonskom sporazumu zaista piše da u trojnom Predsedništvu BiH mora da bude Hrvat, a ne predstavnik hrvatskog naroda, na šta se pozivaju Bošnjaci, ali ipak je skandalozno da bošnjački birači odlučuju ko će predstavljati hrvatski narod. Problem je u tome, dodaje naš sagovornik, što SDA gubi izbore ako Izetbegović popusti. Ako ne popusti, Hrvati će bojkotovati izbore.

„Po meni, postoje tri rešenja: ili da Šmit, koga su u Federaciji priznali za visokog predstavnika, nametne promenu izbornog zakona, ili da se izbori u Federaciji odlože, ili da se uz Palmerovo posredovanje napravi zakulisni „dil“ između Čovića i Izetbegovića, po kome će još na ovim izborima važiti postojeći zakon, a Bošnjaci podržati autentičnog hrvatskog predstavnika“, kaže Kecmanović.

Pritisci na Srpsku ostaju

Prema Kecmanovićevim očekivanjima, burne reakcije povodom odluke da Srpska vrati nadležnosti koje su joj otete trajaće još neko vreme, a potom će, kada vide da vraćanje nadležnosti napreduje i da sankcije neće biti bile delotvorne, na Zapadu otkriti da u Dejtonskom sporazumu zaista piše ono na šta se Dodik poziva. Međutim, neće biti izvinjavanja i priznanja zabluda, već će se pritisci na Republiku Srpsku nastaviti.

„Dodik će, kao rado viđen kod Putina i protivnik atlantskih integracija biti glavna meta. Zato će Zapad upregnuti deo opozicije, nevladinog sektora i medija da ga na jesenjim izborima skinu sa vlasti. Maksimalistički zahtevi bošnjačke političke elite nisu primarni njihovi, već su inducirani spolja i oni su se još od početka devedesetih uzdali da će unitarna BiH biti realizovana spoljnom intervencijom“, smatra Kecmanović.

Zapad generiše krizu

Da će se pritisci na Srpsku nastaviti smatraju i Perišić i Stojanović. Perišić naglašava da Zapad, posmatrajući Srpsku kao „ruski zasad“ dodatno generiše krizu.

„Zapad uopšte ne nagovara Sarajevo da odustane od svojih zahteva, osim u delu novog izbornog zakona. Tu Zapad nastoji da izađe hrvatskim interesima, kako bi u sledećem koraku odvojio Hrvate u BiH od trenutne saradnje sa Srpskom“, objašnjava Perišić.

Stojanović, pak, ističe da će pritisci na Republiku Srpsku dobijati na oštrini i dramatici.

„Pod parolom stvaranja funkcionalne Bosne i Hercegovine , zapad će snažnije insistirati na njenoj centralizaciji i dodatnoj razgradnji Dejtonskog sporazuma. Politički apetiti, ambicije i aspiracije Bošnjaka će, u tom kontekstu, svakako rasti. Ispostaviće se u jednom trenutku da je to nemoguća misija. Kad će taj trenutak doći i prevladati ono što se zove real politika, teško je predvideti“, kaže Stojanović.

Promena odnosa velikih sila

Ono što Republici Srpskoj, ali i Srbiji, ide na ruku u međunarodnim odnosima je promena globalnih odnosa koja se oseća svuda, pa čak i unutar severnoatlantskog bloka. Za to, Kecmanović navodi primer Bugarske, koja je pod pritiskom iz Vašingtona svojevremeno morala da odustane od izgradnje gasovoda „Južni tok“ (ne treba naglašavati da je to učinila na svoju štetu). Danas Bugarska, članica NATO, odbija stacioniranje raketnih sistema na svojoj granici prema Rusiji.

Otvorivši politikom arogancije moći vrata Balkana Rusiji i Kini, Zapad će, ukoliko ne želi da i dalje Srbe gura u naručje istočnoj konkurenciji, takvu politiku morati da zameni kompleksnijim pristupom, smatra Kecmanović.
Perišić je, kako kaže, zagovornik još bliže saradnje Srpske i Srbije sa Rusijom i Kinom.

„Srbija i Srpska moraju pri svakom pritisku da se obrate Savetu bezbednosti UN i Rusiji i Kini. Srbija bi trebalo da pokrene nova „otpriznavanja“ tzv. Kosova i da stavi do znanja i Zapadu i tzv. Kosovu da je ona država a ne slabašna tvorevina koja popušta. Srpska mora isto to da radi, da čvrsto stoji na svojim crvenim linijama koje je podvukla 2021. U suprotnom, Zapad i ovako oslabljen u sučeljavanju sa Rusijom i Kinom, može da ostvari svoje ciljeve, a to su nestanak Srpske i dodatno deljenje Srbije i njeno stavljanje pod NATO upravu“, naglašava on.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI