ODNOSI SAD I RUSIJE SE ZAOŠTRAVAJU Sporna regija još od hladnog rata preti da postane novo žarište sukoba

Nova strategija SAD za Arktik i pomorska doktrina Rusije predviđaju pripreme za pomorski rat, a sporenja o ostrvu Vrangel su već počela.

Godinu dana pre početka rata u Ukrajini, Arktik je važio za izvesnu platformu za konfrontaciju između SAD i Rusije. Važnost Arktika i Severnog plovnog puta je tolika da se već uzimalo kao gotova stvar da će „ledeni put” biti Bliski istok 21. veka. Rusi imaju izreku da ih tri stvari spašavaju propasti: vojska, mornarica i zima. I u slučaju Arktika oslanjanje na te tri komponente im je omogućilo da brže i dalje iskorače u osvajanju ledenih prostranstava u odnosu na druge države koje su sada sve više zainteresovane za ovu teritoriju i vodeni prolaz.

Nedavno usvojene doktrine dveju sila, posvećene ovom delu ledene teritorije, dale su novi podsticaj da se i ova regija iz hladnog rata pretvori u novo moguće žarište. Pre nekoliko dana „Volstrit džornal” je objavio da ostrvo Vrangel, koje je osam vremenskih zona istočno od Moskve i dom nekih od najvećih zemaljskih prirodnih čuda, pripada SAD, iako Rusija ovu „američku” teritoriju drži od 1924. godine. List navodi da se na ostrvu nalazi ruska vojna baza koja predstavlja pretnju američkom suverenitetu.

 

 

Ostrvo Vrangel je rusko ostrvo u Severnom ledenom okeanu između Istočnosibirskog i Čukotskog mora. Ime je dobio po ruskom moreplovcu i baronu Ferdinandu Vrangelu. Vrangel je istraživao severni primorski pojas istočnog Sibira, a od 1825. do 1827. vodio je drugu rusku ekspediciju oko sveta. Kasnije je bio gubernator ruskog dela Aljaske, a zatim ministar mornarice. Kada je carska vlada 1867. godine prodala Aljasku SAD – žestoko je protestovao. Vlada SSSR-a je 1924. poslala topovnjaču „Crveni oktobar” na ostrvo Vrangel, a ekspedicija je pobola sovjetsku zastavu na njemu. Na ostrvu se i danas nalazi najveća naseobina polarnih medveda i pacifičkih morževa, a postoji više od 400 vrsta biljaka i 100 vrsta ptica selica.

List ističe da je ne tako davno američko vazduhoplovstvo presrelo ruske bombardere koji su „ugrozili granice Aljaske”, a ostrvo Vrangel, prema navodima autora članka, igra stratešku ulogu u ovom regionu. Ovo ostrvo je postalo nova tačka spora kada je jedan ruski časopis početkom ovog meseca objavio da, u interesu odbrane i bezbednosti, Ministarstvo prirodnih resursa ukida deo ekoloških ograničenja u rezervatu Čukotke. Sada je na ostrvu dozvoljena izgradnja i popravka objekata, a prema ekspertu ruskog „Grinpisa” Mihailu Krejndlinu to može dovesti do masovne smrti morskih sisara i presedana da se ekološka ograničenja mogu uklanjati i na drugim rezervatima prirode zbog bezbednosnih rizika.

Na pisanje američkog lista, odmah je odgovorio poslanik Državne dume Fedot Tumusov, rekavši da SAD neće dobiti ni inč ruske teritorije i da bi bilo pošteno da se Aljaska vrati Rusiji. Tumusov je naglasio da je ostrvo Vrangel ruska zemlja i da se u ustavu, prema poslednjim izmenama, posebno naglašava da Rusija ne treba da se odrekne nijednog kvadratnog metra zemlje i da bi to bilo tretirano kao zločin protiv države. On je dodao da, prema njegovom mišljenju, Amerikanci nisu ni isplatili novac ruskom caru i tako prekršili kupoprodajni ugovor, tako da je Aljasku „neophodno” vratiti i da bi to bilo pošteno.

Krajem jula ove godine ruski predsednik Vladimir Putin je odobrio novu pomorsku doktrinu, za koju je rekao da ocrtava granice i oblasti nacionalnih interesa države, kao i da trenutni uslovi zahtevaju adekvatne, brze i odlučne akcije. U strateške vitalne oblasti je pobrojao arktičke vode, vode Crnog, Ohotskog i Beringovog mora, Baltički i Kurilski moreuz. Putin je naveo da će Rusija svim sredstvima čvrsto obezbediti njihovu zaštitu.

U doktrini je navedeno da se nacionalna pomorska politika u Atlantskom regionu oblikuje uzimajući u obzir aktivnosti NATO-a i američki kurs ka dominaciji u okeanu. Konstatuje se i sve veći broj vežbi tog vojnog bloka u morima u blizini ruske teritorije i da to predstavlja velike bezbednosne pretnje Rusiji.

Početkom prošlog meseca i SAD su objavile novu strategiju razvoja Arktika u kojoj se navodi da je ona odgovor na pojačanu konkurenciju Rusije i Kine tokom protekle decenije. Zvaničnik Bele kuće je objasnio na konferenciji za novinare da se strategija odnosi na reagovanje i pozicioniranje SAD da se efikasno takmiči i upravlja ovim tenzijama. Pored dva američka ledolomca koji su u upotrebi, u Vašingtonu su odlučili da počnu gradnju još tri. Prema ruskim izvorima, ona ih ima 41, među njima i flotu na nuklearni pogon.

Ostrvo sutra i Ostrvo juče

Razdaljina između SAD i Rusije, odnosno ostrva Veliki i Mali Diomed, koja se nalaze na Aljasci, iznosi 3,76 kilometra. Jedno pripada Rusiji, a drugo Americi. Veliki Diomed ili Ratmanovljevo ostrvo je veće od dva Diomedova ostrva koja se nalaze u sredini Beringovg moreuza i administrativno pripada Čukotskom autonomnom okrugu u Rusiji. Kroz Beringov moreuz, između ova dva ostrva prolazi i međunarodna datumska granica.

 

 

Veliki Diomed je 23 sata ispred Malog Diomeda i zbog toga ih ponekad nazivaju Ostrvo sutra i Ostrvo juče. Prolaz se samo ponekad zaledi i to kada temperatura padne na – 70 stepeni Celzijusovih i onda se od Rusije (Sibira) do Amerike (Aljaska) može stići i peške.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI