BEŽANIJA IZ AVGANISTANA Objavljeni izveštaji, katastrofalne greške tokom evakuacije, Stejt department ćuti ko zaliven

Loše planiranje visokih zvaničnika u Trampovoj i Bajdenovoj administracije dovelo je do haotičnog američkog povlačenja iz Avganistana u leto 2021. godine, navedeno je u izveštaju koji je objavljen u petak, prenosi Si-En-En.

Ovaj dugo očekivani izveštaj Stejt departmenta otkrio je da se pod obojicom predsednika "nije dovoljno raspravljalo o najgorim scenarijima i o tome kada bi oni mogli da se dese."

Stejt department, koji je izveštaj objavio pre vikenda, u petak, saopštio je da neće ubuduće odgovarati na pitanja o ovom "procesu".

U izveštaju se tvrdi da se u Stejt departmentu, kada su talibani sredinom avgusta preuzeli Kabul, što je bilo mnogo ranije nego što se očekivalo, "suočio sa zadatkom bez presedana u pogledu obima i složenosti."

"Obim i razmere ove evakuacije bili su veoma neobični, neuporedivi i sa povlačenjem iz  Vijetnama 1975. godine, nakon mnogo godina intenzivnog vojnog i političkog angažovanja", dodaje se u ovom izveštaju.

Ključna pitanja bez odgovora

Rasprava o tome ko je odgovoran za povlačenje uglavnom se odvijala po liniji postojećih partijskih podela, pri čemu su republikanci upirali prstom u Bajdenovu administraciju, dok su demokrate, uključujući i Belu kuću, optuživale Trampova.

Izveštaj Stejt departmenta sadrži oštrije kritike postupaka Bajdenove administracije, a autori okrivljuju Trampovu administraciju da je stvorila uslove koji su doveli do haotične evakuacije, ne priznajući otvoreno nijednu grešku.

Iako su SAD evakuisale oko 125.000 ljudi, uključujući skoro 6.000 američkih državljana, 13 američkih vojnika i više od 150 Avganistanaca poginulo je u samoubilačkom bombaškom napadu u Kabulu.

Kada je Tramp napustio predsedničku funkciju početkom 2021. godine, "ključna pitanja ostala su bez odgovora", poput pitanja o tome kako će SAD poštovati rok za potpuno vojno povlačenje, ili kako da SAD zadrže diplomatsko prisustvo u Kabulu.

Takođe, bilo je nejasno i kako će SAD poštovati prvobitni rok, koji je bio predviđen za maj 2021, navodi se u izveštaju, uprkos činjenici da je Trampova administracija više od godinu dana ranije postigla sporazum o povlačenju sa talibanima.

Postojao je i "značajan zaostatak", konstatuje se, u procesu izdavanja specijalnih imigrantskih viza (SIV), koje su se izdavane Avganistancima koji su radili za američke snage.

"Administracija nije učinila nikakve napore da se bavi ovim zaostajanjem, ili da razmotri opcije za druge rizične Avganistance, uprkos odluci o vojnom povlačenju", navodi se u izveštaju.

Kada je predsednik Bajden preuzeo dužnost, odlučio je da nastavi sa povlačenjem, ali sa novim krajnjim terminom od 11. septembra 2021.

Brzo povlačenje američke vojske iz zemlje samo je povećalo poteškoće koje je Stejt department već imao u "smanjivanju gubitaka ključnih vojnih snaga", navodi se u izveštaju.

"Velika brzina koja je sve iznenadila"

U izveštaju se kritikuje i odluka Bajdenove administracije da brigu o vazdušnoj bazi Bagram prepusti avganistanskoj vladi, koja je međunarodni aerodrom u Kabulu faktički svela na jedino mesto za evakuaciju.

"Stres, zahtevi i rizici u ovoj situaciji teško se mogu preuveličati", dodaje se u izveštaju. "Oni su prebacili ogroman teret na osoblje Odeljenja za reagovanje na krizne situacije."

"Sve u svemu", kako se zaključuje, "osoblje Odeljenja je reagovalo sa velikom agilnošću, odlučnošću i posvećenošću, preuzimajući odgovornost u zemlji i inostranstvu."

Izveštaj je dao i niz preporuka, uključujući bolje planiranje za "najgore moguće scenarije" i obezbeđivanje da "visoki zvaničnici imaju u vidu najširi mogući spektar stavova, uključujući i one koji osporavaju operativne pretpostavke ili dovode u pitanje mudrost ključnih političkih odluka."

Operacija evakuacije morala je da bude ubrzana, kada je sredinom avgusta 2021, nakon brze pobede talibana, predsednik Ašraf Gani pobegao iz Avganistana, a vlada u Kabulu se jednostavno srušila.

"Iznenadni odlazak predsednika Ganija iz Kabula i pad grada u ruke talibana desili su se brzinom koja je iznenadila gotovo sve posmatrače", navodi se u izveštaju, napominjući da su, "sve dok Kabul nije pao, bili dostupni komercijalni letovi iz Avganistana i da su Avganistanci imali vremena da prodaju svoju imovinu.”

Postojali su znaci upozorenja da će snage avganistanske vlade neće boriti za Kabul, tvrdi se u izveštaju.

Administarcija i Stejt department su najviše kritikovane zbog načina upravljanja operacijom evakuacije, pošto su hiljade Avganistanaca, koji su sarađivali sa američkim snagama, zapravo bili prepušteni sami sebi.

Stalne promene političkih smernica iz Vašingtona

Posebno se kritikuje stalna promena smernica politike iz Vašingtona u vezi sa populacijom koja je ispunila uslove za preseljenje i to što "ambasada često nije uzimala u obzir ključne činjenice na terenu."

Koordinator Saveta za nacionalnu bezbednost za strateške komunikacije Džon Kirbi rekao je za Si-En-En u petak da je Bajden "želeo da tim bude spreman za malo verovatne, visokorizične i najgore scenarije". Kirbi se nije osvrnuo na pojedinosti iz ovog izveštaja, u kome se tvrdi kako se Stejt department nije pripremio za te scenarije.

"Izveštaj je potvrdio ono što smo već znali: naši ljudi u Avganistanu, Vašingtonu i na mestima širom sveta pokazali su izuzetnu hrabrost, domišljatost i posvećenost misiji, suočeni sa složenim i zahtevnim uslovima", piše u mejlu koji je državni sekretar Entoni Blinken poslao zaposlenima u petak.

Izveštaj sadrži 11 preporuka, uglavnom u vezi sa odgovorom Odeljenja na krizu.

"Izveštaj identifikuje potrebu da naprave bolji planovi za najgore scenarije, da se ponovo izgrade i ojačaju osnovne sposobnosti Odeljenja za upravljanje krizama i da se osigura da visoki zvaničnici imaju u vidu najširi mogući spektar stavova, uključujući i one koji osporavaju operativne pretpostavke ili dovode u pitanje mudrost ključnih političkih odluka", navodi se u izveštaju.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI