"AKO STVORE "NATO JEZERO", PUTIN BI MOGAO DA POKRENE NUKLEARNI RAT!" Jezivo upozorenjenje ruskog pukovnika

Vladimir Putin bi mogao da pokrene nuklearni rat protiv Severnoatlantskog saveza (NATO), upozorava penzionisani ruski vojni zvaničnik.

Tenzije su porasle zajdeno sa ruskim pretnjama o potencijalnim nuklearnim sukobom sa Zapadom.

Nekoliko zvaničnika Kremlja, vojnih lidera i medijskih ličnosti nagovestilo je da bi nuklearno oružje moglo biti upotrebljeno protiv Zapada – iako su stručnjaci podeljeni oko toga koliko su te pretnje zaista ozbiljne.

Ranije ove godine, ruski predsednik Putin je privremeno suspendovao učešće svoje zemlje u zajedničkom Novom START ugovoru sa SAD. U martu su najavili da će Moskva izgraditi skladišta taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji, zemlji koju vodi bliski Putinov saveznik Aleksandar Lukašenko.

Kako prenosi "Njuzvik", Anton Geraščenko, savetnik ukrajinskog ministra unutrašnjih poslova podelio je snimak penzionisanog ruskog pukovnika Mihaila Hodarjonoka koji se pojavljuje u državnom informativnom programu, razgovarajući o tenzijama sa nacijama na Baltičkom moru.

On je upozorio Švedsku, koja je u procesu pristupanja NATO-u, na antagonističko ponašanje prema Rusiji. Dodajući da bi tenzije u regionu mogle dovesti do neizbežnog nuklearnog sukoba sa ostalim članicama NATO-a u regionu.

Hodarjonok, ruski vojni ekspert, upozorio je na potencijalni sukob sa NATO-om, rekavši: „Ipak, ovo bi, u stvari, dovelo do sukoba između Ruske Federacije i NATO-a“ i „A ovaj sukob može biti samo nuklearni. Zbog toga stanovnike Stokholma i Talina [prestonice Estonije] možete pitati da li im to treba? Da li uopšte zamišljate podvodnu nuklearnu eksploziju na putu Talina ili Stokholma, koja će talasom odneti vaš grad? Da li uopšte zamišljate da bi čitavo Baltičko more moglo da bude napunjeno našim minama?... Mogli bismo da bacimo toliko mina da bi vam trebalo 10 godina da ga razminirate“.

Švedska je jedna od nekoliko evropskih zemalja – uključujući Ukrajinu i Gruziju, koje pokušavaju da se pridruže NATO-u. Ona se ranije suočila sa protivljenjem Turske.

U julu je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan odustao od protivljenja ulasku Švedske u NATO. Finska je zvanično primljena u aprilu, dok su druge baltičke zemlje, poput Poljske, Estonije i Letonije, primljene između 1999. i 2004. godine.

Neki eksperti su rekli da bi ulazak Švedske u alijansu pretvorio Baltičko more u „NATO jezero“, ozbiljno ometajući sposobnost Rusije da operiše na njemu. Član 5 NATO sporazuma kaže da će zemlje članice napad na jednu od njih posmatrati kao napad na sve i kao odgovor pružiti neophodnu vojnu pomoć.

Napad Rusije na jednu od ovih članica, stoga, može dovesti do mnogo šireg međunarodnog sukoba, prenosi "Dejli star".

BONUS VIDEO

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI