RAKETE PADAJU NA AMERIKANCE, A ONI ĆUTE! Zašto Pentagon blago reaguje na sve jače napade?

Broj napada koje su izvele grupe koje podržava Iran i koje deluju pod imenom Islamski pokret otpora u Iraku porastao je 17. oktobra, deset dana nakon što je palestinska organizacija Hamas napala izraelske kibuce i gradove u blizini granice između Gaze i Izraela.

Iako je većina ovih napada bila neuspešna, najmanje 60 američkih vojnika je zadobilo lakše povrede. Uglavnom se radi o povredama glave do kojih je došlo nakon eksplozija, a Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Američkih Država saopštilo je da su se svi povređeni vratili na svoje položaje i nastavili svoje dužnosti.

Amerika je na ove napade odgovorila na odmeren način. Američka vojska je uzvratila vatru samo tri puta jer administracija predsednika Džoa Bajdena ne želi da se sukob između Hamasa i Izraela rasplamsa i proširi. Istovremeno, on želi da poruči militantima da je spreman da odgovori na njihove provokacije.

Prema američkom Ministarstvu odbrane, militanti koje sponzoriše Iran izveli su 61 napad na američke vojne baze i objekte u Iraku i Siriji od 17. oktobra do 29. oktobra u Iraku i 32 u Siriji. Oko 2.000 američkih vojnika nalazi se u Iraku, a oko 900 njih u Siriji. Vojnici u Siriji su koncentrisani na borbu protiv Islamske države, ali i da paze na pomenute militante koji koriste Siriju za šverc oružja.

Militanti su napali američke baze dronovima kamikazama i raketama. U većini slučajeva nije bilo povređenih, a pričinjena je samo manja šteta. Najveći broj povređenih, uglavnom sa povredama glave, zabeležen je tokom napada na vazdušnu bazu Al-Asad u Iraku i bazu Al-Tanf u Siriji, koji su se odigrali od 17. do 21. oktobra.

Jedna osoba koja radi za Ministarstvo odbrane SAD pretrpela je srčani zastoj dok je tražila sklonište i umrla je.

Napade na američke vojne baze orkestrirao je kolektiv sastavljen od raznih militantnih grupa pod okriljem Irana, koji deluje pod imenom Islamski pokret otpora u Iraku. Napadi su doveli iračkog premijera Muhameda Šiju al-Sudanija u nezgodnu poziciju.

Naime, na vlast je došao zahvaljujući podršci koju su mu dale te grupe. Istovremeno, al-Sudani želi da ima dobre odnose sa SAD i želi da američki vojnici nastave da borave u Iraku.

Nakon što je američki državni sekretar Entoni Blinken rekao iračkom premijeru tokom posete Iraku u oktobru da SAD neće tolerisati napade na njene baze i ljude, al-Sudani je otputovao u Iran i sastao se sa iranskim vrhovnim vođom ajatolahom Alijem Hamneijem. SAD su taj sastanak ocenile kao pozitivan.

Zvaničnik jedne od pomenutih militantnih grupa rekao je da je al-Sudani vršio pritisak na militante da ne vrše napade dok je Blinken bio u Iraku. Irački premijer je navodno obećao militantima da će zamoliti Amerikance da ne reaguju agresivno na napade.

Od kada je Hamas napao Izrael 7. oktobra, Amerika je premestila deo svojih trupa i opreme na Bliski istok kako bi sprečila širenje sukoba između Hamasa i Izraela. Međutim, američka vojska je jedva odgovorila na napade na svoje vojnike i pomoćno osoblje.

U periodu od 27. oktobra do 12. novembra, SAD su samo tri puta napale infrastrukturu militantnih grupa. Neki zvaničnici iz Bajdenove administracije brinu da bi češći napadi doveli do eskalacije. Ministarstvo odbrane SAD saopštilo je da su tri udara bila efikasna.

Kritičari Bajdenove administracije kažu da to nije dovoljno, posebno kada se ima u vidu da su militanti napali američke baze 61 put. Što je najvažnije, kritičari kažu da kontranapadi nisu obeshrabrili militante.

Amerikanci do sada nisu napali položaje militanata u Iraku jer ne žele da ugroze svoj odnos sa iračkom vladom. Oni brane odluku da uzvrate samo militantima koji se nalaze u Siriji tvrdeći da napadaju položaje povezane sa Iranom i da žele da nateraju Teheran da kaže militantima da prestanu da napadaju američke baze.

Odnosi između Iraka i SAD narušeni su ubistvima iranskog general-majora Kasema Sulejmanija, komandanta Kuds snaga iranske Revolucionarne garde, i Abu Mahdija al-Muhandisa, zamenika komandanta militanata u Iraku koje podržava Iran, januara 2020. godine.

SAD smatraju prisustvo svojih vojnika u Iraku ključnim faktorom u borbi protiv Islamske države. Ove baze im omogućavaju da brzo pomognu svojim snagama u Siriji, ali i da imaju veliki uticaj na Bliskom istoku.

BONUS VIDEO

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI