POČINJE NOVA SVEMIRSKA TRKA Zašto se Evropa uključuje u novi juriš na Mesec?

Te reči su postavile SAD na put sletanja Nila Armstronga i Baza Oldrina na površinu Meseca 20. jula 1969, čime je u suštini završena svemirska trka sa Sovjetskim Savezom.

Međutim, jednoglasnim dogovorom 22 evropske zemlje koje finansiraju i kontrolišu ESA, među kojima je i Ujedinjeno Kraljevstvo, ta svemirska agencija će otvoriti konkurs za proizvodnju transportne svemirske letelice do 2028. godine, koja bi letela do Međunarodne svemirske stanice (MSS).

Situaciju, pak, značajno menja ono što je generalni direktor ESA Jozef Ašbaher izjavio nakon samita u Sevilji: „Uradićemo to na način koji nije slepa ulica, što znači da u budućnosti može postati letelica sa posadom ako zemlje članice tako odluče“.

Bio bi to prvi put da je Evropa proizvela transportnu letelicu sa posadom, koja bi se inicijalno koristila za transport ljudi do i od MSS. Ašbaher je takođe rekao da bi dalji razvoj mogao služiti za druge destinacije iza Zemljine niske orbite. Tako da postoji potencijal za istorijski značaj pošto Evropa počinje putovanje koje bi moglo dovesti do sletanja sopstvenih astronauta na površinu Meseca.

Kad je američki program svemirskog transportnog sistema (Spejs šatl) obustavljen, ruske svemirske kapsule „Sojuz“ održavale su funkcionalnost MSS podržavajući njenu orbitu (da ne bi pala na Zemlju) i prevozeći posadu sa Zemlje i nazad.

Međutim, rat u Ukrajini je praktično prekinuo veze između Rusije i Evrope i SAD što se tiče budućih projekata, stvarajući priliku da Evropa popuni prazninu. Samo tri zemlje na svetu imaju nezavisne kapacitete da lansiraju sopstvene astronaute: SAD, Rusija i Kina. Indija ne krije ambiciju da postane četvrta sa probnim letovima kapsule „Gaganjan“ bez posade, planiranim za sledeću godinu.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI