TRAMP BI OVE ZEMLJE "BACIO" U PUTINOVU NEMILOST Među "delikventima" su i naše komšije

Trampova izjava se tumači kao najnoviji slučaj u kojem je on stao na stranu režima Vladimira Putina.

To znači da 77-godišnji bivši predsednik ili ne razume kako NATO funkcioniše ili iskrivljuje istinu radi političke koristi, piše AP.

Na predizbornom skupu u Konveju u Južnoj Karolini u subotu, Donald Tramp se prisetio da je, kao predsednik SAD, rekao jednoj članici NATO da će uskratiti američku pomoć i “ohrabriti” Rusiju da radi šta želi sa saveznicima koji ne ulažu dovoljno u vojsku.

Trampova izjava nije se dopala ni aktuelnom predsedniku SAD Džou Bajdenu.

 - Priznanje Trampa da namerava da Putinu da zeleno svetlo za još rata i nasilja, da nastavi svoj brutalni napad na slobodnu Ukrajinu i da proširi svoju agresiju na narod Poljske i baltičkih država je užasno i opasno - rekao je Bajden.

Za vreme Obamine administracije, 2014. godine, članice NATO-a su se složile da krenu ka cilju trošenja 2 odsto BDP na nacionalnu odbranu do 2024. godine. Na poslednjem samitu u Litvaniji, članice NATO su obnovile obećanje da će potrošiti najmanje 2 odsto BDP na svoju vojsku, ali nije nametnut rok za postizanje tog cilja.

Inače, članice NATO ne plaćaju članstvo u organizaciji i ne duguju ništa osim doprinosa u administrativni fond. Tramp očigledno nije mislio na ta administrativna plaćanja, prenosi Jutarnji list.

Da bi mogli da doprinesu zajedničkoj odbrani, svaka članica bi morala da potroši 2 odsto BDP na odbranu, ali to je dobrovoljan cilj i niko nije dužan da to učini. Zemlje ne plaćaju novac NATO, već ga ulažu u sopstvene oružane snage.

Poljska i Grčka u samom vrhu

NATO ima 31 članicu, a Finska je poslednja pristupila alijansi prošle godine. Prema specijalizovanom portalu Forces.net ovo su iznosi koje svaka država članica izdvaja za svoju nacionalnu vojsku. Samo 11 država članica izdvaja više od 2 odsto BDP, a zanimljivo je da su ispod crte Francuska (1,90%), Nemačka (1,57%) i Norveška (1,67%).

Još je interesantnije da su Poljska i Grčka u samom vrhu - sa 3,90% BDP Poljska izdvaja čak više od SAD (3,49%). Na trećem mestu je Grčka sa 3,01 odsto.

Zemlje članice koje se graniče sa Rusijom povećale su izdvajanja za NATO od početka invazije. Tako Estonija izdvaja 2,73% BDP, Litvanija 2,54%, Finska 2,45%, Rumunija 2,44%, Mađarska 2,43% i Letonija 2,07%. Iznad crte od dva odsto su i Velika Britanija 2,07% i Slovačka 2,03%.

Zemlje članice koje ne ispunjavaju postavljeni cilj od 2% su Francuska (1,90%), Crna Gora (1,87%), Severna Makedonija (1,87%), Bugarska (1,84%), Hrvatska (1,79%), Albanija (1,76%), Holandija (1,70%), Norveška (1,67%), Danska (1,65%), Nemačka (1,57%), Češka (1,50%), Portugal (1,48%), Italija (1,46%), Kanada (1,38%), Slovenija (1,35%), Turska (1,31%), Španija (1,26%), Belgija (1,13%) i Luksemburg (0,72%).

 

 

Ruski predsednik Vladimir Putin godinama je upozoravao da Moskva širenje NATO vidi kao pretnju.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI