Ekonomija
Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Ove nedelje, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden ugostiće lidere NATO-a u Vašingtonu, obeležavajući 75 godina od osnivanja ove vojne alijanse. U jeku bezbednosnih pretnji zbog ruske invazije na Ukrajinu i sve većeg uticaja Kine u Azijsko-Pacifičkom regionu, samit će se održati od utorka do četvrtka, sa nekoliko ključnih tema na agendi.

Važnost Samita

Najvažnija tema biće pružanje podrške Ukrajini nakon što je Rusija raketirala ukrajinske gradove, uključujući i dečju bolnicu u Kijevu, usmrtivši najmanje 31 osobu.

Očekuje se da NATO saveznici najave novu podršku Ukrajini, uključujući finansijsku pomoć od 40 milijardi evra za narednu godinu.

Sjedinjene Američke Države, kao glavni finansijer NATO-a, pokušavaju da podstaknu ostale članice da povećaju svoje vojne rashode. Očekuje se da će biti pregledan napredak u ispunjavanju cilja iz 2014. godine, koji zahteva da svaka zemlja troši najmanje 2% svog BDP-a na odbranu do 2024. godine.

NATO će takođe nastojati da uveri svoje azijsko-pacifičke partnere - Australiju, Japan i Južnu Koreju - u nastavak podrške protiv sve agresivnije Kine. Peking je optužen za povećanje vojnog prisustva u spornom Južnom kineskom moru, važnom globalnom trgovinskom putu.

Ko će prisustvovati?

  • Džo Bajden, predsednik SAD
  • Jens Stoltenberg, odlazeći generalni sekretar NATO-a
  • Olaf Šolc, nemački kancelar
  • Đorđa Meloni, premijerka Italije
  • Džastin Trudo, kanadski premijer
  • Ulf Kristerson, premijer Švedske
  • Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine
  • Fumio Kišida, premijer Japana
  • Entoni Albaneze, premijer Australije
  • Jun Suk-jo, predsednik Južne Koreje
  • Kristofer Lukson, premijer Novog Zelanda
  • Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta
  • Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije

Unutrašnje podeljenosti

Iako će NATO samit pokušati da pokaže snagu i jedinstvo suočavajući se sa rastućim bezbednosnim pretnjama iz Rusije i Kine, unutrašnje razlike među članicama biće teško sakriti.

Turska i Mađarska su među članicama koje su zadržale kandidature Finske i Švedske za NATO. Posebno su problematične veze mađarskog premijera Viktora Orbana sa Moskvom, koje bi mogle izazvati napetosti unutar alijanse.

Ovaj samit će biti ključan za definisanje budućnosti NATO-a i njegove sposobnosti da odgovori na savremene bezbednosne izazove.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi

Komentari (0)

Loading