PRIGOŽINOV DUH I DALJE PROGONI MOSKVU Evo zašto to može biti opasno za Putina

Fatalna greška Vagnerovog vođe plaćenika dogodila se dva meseca ranije, kada je naredio svojim ljudima da marširaju na Kremlj i mislio da može da se izvuče.

Iako je državni udar propao, Rusi su bili svedoci nezamislivog: osporavanje autoriteta Vladimira Putina od strane jednog od njegovih pristalica.

Godinu dana kasnije, Rusi se ponovo suočavaju sa onim što je bilo nezamislivo pre invazije na Ukrajinu.

U Kursku su strane trupe ušle u Rusiju prvi put od Drugog svetskog rata u iznenadnoj ukrajinskoj ofanzivi, zbog čega je oko 133.000 ljudi pobeglo.

„Postoji opšta konfuzija“, rekao je za "Politiko" Vladimir, stanovnik Kurska koji je želeo da ostane anoniman iz bezbednosnih razloga. „Zbunjenost svakog trenutka može da preraste u paniku."

Iako je prerano govoriti o tome kako će se situacija u Kursku odigrati, upad je – baš kao i Prigožinov puč – napravio rupu u obećanju Kremlja običnim Rusima da rat protiv Ukrajine neće uticati na njih. U oba slučaja, stvarnost je razotkrila narativ da Moskva ima potpunu kontrolu.

Shutterstock

Međutim, političke posledice po Putina možda neće biti tako trenutne kao što se očekivalo. Možda nikada nećemo saznati u kojoj meri bi Rusi podržali Prigožina da on nije okončao pobunu prošlog juna. Ali njegova poruka da rusko vojno rukovodstvo vodi zemlju u katastrofu očigledno je imala široku privlačnost.

Tada su stanovnici južnog grada Rostova na Donu pohrlili da pozdrave Prigožina i njegove ljude kao heroje. Tokom prošle godine, Kremlj je preduzeo korake da povrati kontrolu.

Za neke Ruse Prigožin je još uvek živ, što je veoma opasno za Putina

„Prigožin je dao značajan doprinos borbi protiv ukrajinskih nacionalista“, rekao je Vladimir Džabarov, ruski senator, citirao je u petak ruski list Nevs.ru.

"Ali u vreme sukoba, vođa plaćeničke grupe nema pravo da počini takav čin“, dodao je on.

Većina ruskih medija je, međutim, jednostavno ignorisala godišnjicu Prigožinove smrti, kao deo opšteg napora Kremlja da izbriše njegovo ime iz javnog sećanja.

Ali neki Rusi, izgleda, nisu zaboravili. Mnogi su u petak doneli cveće i sveće na njegov grob u Sv. Petersburgu i na improvizovanim spomenicima širom Rusije. U današnjoj Rusiji to je jednako činu prkosa.

EPA

Podtekst je bio najjasniji u Novosibirsku, gde su Prigožinove pristalice odale počast vojskovođi na mestu posvećenom žrtvama represije iz sovjetskog doba.

Koliko god bilo neprikladno porediti Prigožina, koji je odobravao mučenje i vansudska ubistva, sa Staljinovim žrtvama, mnogi od njegovih pristalica ga vide kao nekoga ko je ubijen zato što je govorio istinu onima na vlasti.

U petak je više blogera ponovilo staru teoriju zavere da je on možda još uvek živ. To je znak da „još ima ljudi koji žele da mu se pridruže i veruju da on zastupa njihove interese“, napisala je antropolog Aleksandra Arhipova.

Takva osećanja, međutim, nisu se direktno pretočila u kritiku Kremlja ili Putina. U stvari, javni pozivi stanovnika Kurska Putinu pokazuju da mnogi i dalje vide predsednika kao svog spasitelja, a ne kao uzrok svojih nevolja.

Ipak, Prigožinov puč je pokazao da, kada su pozvani da brane Putina i njegov sistem, Rusi mogu, ali i ne moraju, umesto toga da odgovore pasivnim sleganjem ramenima.

(Dnevno)

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI