GODINU DANA KRVAVOG RATA Ovo su bili ključni momenti tokom 12 meseci konflikta u Ukrajini

Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je 24. februara 2022. godine desetinama hiljada vojnika da stupe u Ukrajinu u specijalnoj vojnoj operaciji kako bi se razoružala zemlja, očistili nacionalisti i zaustavilo ono što Moskva naziva zapadnim zadiranjem kroz podršku NATO-a i Evropske unije Kijevu.

Napali su sa severa, istoka i juga. Ukrajinci kažu da Putin ima za cilj da pokori njihovu zemlju i izbriše njihov 1.000-godišnji nacionalni identitet.

Rusija ne uspeva da zauzme Kijev

U roku od nekoliko sati nakon invazije, Rusija je iskrcala komandose na aerodrom Antonov, teretnu bazu severno od Kijeva, kao deo planova za zauzimanje prestonice.

EPA/OLEG PETRASYUK

Ukrajinci su odbili ruske padobrance i uništili sletnu traku. Ruske oklopne kolone stigle su do severne periferije Kijeva, ali su na kraju morale da se povuku.

Rusija menja taktiku

U martu 2022. Rusija je promenila svoje ratne ciljeve, rekavši da će se usredsrediti na potpuno oslobađanje ukrajinskog istočnog regiona Donbasa, gde su se 2014. podigli ruski ustanici.

Ruske snage su polako, stabilno napredovale u fazi sukoba koja je nanela težak danak obema stranama. Do juna, ukrajinska vlada je saopštila da je do 120 njenih vojnika ubijeno svakog dana. Rusija nije objavila dnevne žrtve.

Ruske trupe su koristile nadmoćnu artiljerijsku vatru da zaobiđu ukrajinske snage. Nakon što je zauzeo Donbas, gradove Sijerodonjeck i Lisičansk, Putin je 4. jula proglasio pobedu u toj oblasti, mada su borbe nastavljene.

Za Kijev, trenutak za podizanje morala nastupio je 14. aprila kada su dve ukrajinske rakete pogodile vodeći brod ruske Crnomorske flote Moskvu, najveći ratni brod potopljen u borbama u poslednjih 40 godina.

Opsada Mariupolja

Rusija je zauzela ključni crnomorski lučki grad Mariupolj u maju nakon tromesečne opsade koju je Crveni krst nazvao „paklom“.

EPA

Kijev tvrdi da ga je Rusija bombardovala, ubivši stotine ljudi. Moskva je saopštila da je incident insceniran. Opsada je završena kada su se poslednji ukrajinski pripadnici zloglasnog bataljona "Azov", skriveni u džinovskoj čeličani Azovstal, predali.

Ukrajina uzvraća

Kako se rat širio, Sjedinjene Države i Evropa su počele da daju Ukrajini sve moćnije i oružje većeg dometa i koristile su sankcije da pokušaju da ometaju rusku vojnu mašinu.

U avgustu je bolje naoružana Ukrajina pokrenula južnu kontraofanzivu oko Hersona, jedine kopnene kapije Krima koju je Rusija anektirala 2014. i u kojoj se nalazi njena crnomorska flota.

Kijev je izveo udare na ruske linije snabdevanja, depoe municije, pa čak i na vazdušnu bazu Saki na Krimu. Početkom septembra, ukrajinske snage su ostvarile iznenađujuće uspehe u severoistočnom regionu Harkova, otrgnuvši nazad jedino železničko čvorište koje snabdeva rusku regionalnu liniju fronta.

Ponovno osvajanje Hersona

Rusija je 9. novembra naredila snagama da napuste Herson, jedinu regionalnu prestonicu koju je do sada zauzela u svojoj invaziji.

Foto: Printscreen/Youtube

Hersonska oblast je bila jedna od četiri za koje je Putin izjavio da su uključene u Rusiju „zauvek“.

Ruski raketni baraž

Od poslednjih nedelja 2022. Rusija je ispalila desetine projektila na energetsku infrastrukturu Ukrajine, gurnuvši milione Ukrajinaca u mrak i hladnoću. Moskva kaže da cilja na proizvodne kapacitete koji su ključni za ukrajinsku vojsku; Ukrajina kaže da udari, daleko od istočnih i južnih linija fronta, služe samo za nanošenje štete civilima i predstavljaju ratne zločine.

Nova ruska ofanziva

Posle meseci statičnih artiljerijskih bitaka i žestokog rovovskog rata u kome su se linije fronta jedva pomerale, ruske snage pojačane desetinama hiljada novih regruta i Vagnerovih pripadnika ponovo su počele da napreduju u januaru.

Rusija je 13. januara najavila zauzimanje grada Soledara u istočnoj Donjeckoj provinciji za rudnike soli. Vagnerovi borci su odigrali ključnu ulogu u prvom značajnom uspehu Moskve na bojnom polju u poslednjih pola godine.

Rusija sada fokusira artiljeriju i kopneni napad na obližnji grad Bahmut, koji je sada uveliko sravnjen sa višemesečnim bombardovanjem koje je grad sa predratnim stanovništvom od 70.000 pretvorilo u "grad duhova".

EPA-EFE/STR

Između 7. i 12. februara, činilo se da su Vagnerove snage napredovale nekoliko kilometara oko severa od Bahmuta i počele da ga okružuju – brzi napad u bici u kojoj su linije fronta mesecima bile zamrznute.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je 14. februara da Rusija žuri da dobije što je više mogla svojim obnovljenim napadom na istoku i jugu pre nego što Kijev dobije moderne borbene tenkove i drugo teško naoružanje koje potencijalno menja igru koje traži od NATO-a i druge zapadne pristalice.

Ukrajina koristi granate brže nego što Zapad može da ih proizvede, a NATO je počeo da raspravlja o svom zahtevu za borbene avione i rakete dugog dometa koji idu uz obećane tenkove za ofanzivu koja se očekuje na proleće.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI