BEOGRAD ĆE BITI MEDITERANSKI GRAD Klimatska mapa sveta otkriva kako će za 60 godina izgledati život u Srbiji

Ekstremne oluje, poplave, požari, suše, iznenadna zahlađenja, pa opet toplotni talasi sve češće pogađaju regione koji su nekada imali umerenu kontinentalnu klimu. Globalno zagrevanje se smatra glavnim krivcem za ovu eskalaciju, brzo transformišući godišnja doba širom planete. Prema naučnim projekcijama, ovi ekstremni događaji će postati još učestaliji i intenzivniji.

Tim stručnjaka sa Univerziteta u Merilendu, predvođen ekologom Metjuom Ficpatrikom, koristi najnovije podatke Međuvladinog panela o klimatskim promenama kako bi stvorio interaktivnu mapu, koja predviđa buduće klimatske uslove širom sveta do 2080. godine.

Na primer, prema ovoj mapi, za Beograd se predviđa da će za šezdeset godina prosečne temperature biti 7,4 stepena Celzijusa više od sadašnjeg proseka, sa zime koje će biti toplije za 5,3 stepena i vlažnije za 3,1 posto. Ficpatrik upoređuje ove projekcije sa trenutnim klimatskim uslovima u Centralnoj Makedoniji, kao što je popularno letovalište Nea Vrasna u Grčkoj.

"Za pedeset godina, gradovi na severnoj hemisferi će ličiti mnogo više na gradove na jugu po pitanju klime. Sve se pomera ka ekvatoru", objašnjava Ficpatrik za Science Alert.

Procene iz 2015. godine ukazuju da je gotovo šest posto kopnenih površina već prešlo u topliju i suvlju klimu u poređenju sa 1950. godinom, sa najvećim promenama zabeleženim u Severnoj Americi, Evropi i Okeaniji.

Iako su promene temperature na ekvatoru trenutno manje izražene, mogu imati katastrofalne posledice. Četrdeset posto svetske populacije, odnosno 3,3 milijarde ljudi, živi u regionima gde bi uslovi života mogli postati nepodnošljivi zbog očekivanih visokih temperatura.

"Važno je nastaviti diskusiju o klimatskim promenama kako bi ljudi bolje shvatili razmere njihovog uticaja i zašto su naučnici toliko zabrinuti", dodaje Ficpatrik.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI