ŠOKANTNI UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA Dani se produžavaju, zemlja usporava rotaciju

Klimatska kriza uzrokuje produžavanje dužine svakog dana, pokazuje analiza, jer masovno topljenje polarnih leda menja našu planetu. Ovaj fenomen je snažan pokazatelj kako ljudske aktivnosti transformišu Zemlju, rekli su naučnici, nadmašujući prirodne procese koji su postojali milijardama godina.

Iako se promena u dužini dana meri u milisekundama, to je dovoljno da poremeti internet saobraćaj, finansijske transakcije i GPS navigaciju, koji zavise od preciznog merenja vremena.

Dužina Zemljinog dana se postepeno povećavala tokom geološkog vremena zbog gravitacione sile Meseca na okeane i kopno. Međutim, topljenje ledenih pokrivača na Grenlandu i Antarktiku usled globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim delovanjem redistribuira vodu iz visokih geografskih širina u svetske okeane, što dovodi do povećane količine vode u morima bližim ekvatoru. Ovo čini Zemlju više spljoštenom – ili debljom – usporavajući rotaciju planete i dodatno produžavajući dan.

Nedavni istraživački radovi su pokazali da je redistribucija vode takođe uzrokovala pomeranje Zemljine ose rotacije – severnog i južnog pola. Druga istraživanja su otkrila da emisije ugljen-dioksida od strane ljudi smanjuju stratosferu.

„Možemo videti naš uticaj na čitav Zemljin sistem, ne samo lokalno kao što je porast temperature, već i fundamentalno, menjajući način na koji se Zemlja kreće u prostoru i rotira,“ rekao je profesor Benedikt Soja sa ETH Zurich u Švajcarskoj.

„Zbog naših emisija ugljen-dioksida, ovo smo postigli za samo 100 ili 200 godina, dok su prirodni procesi prethodno trajali milijardama godina. To je zapanjujuće,“ dodao je Soja.

Ljudsko merenje vremena se zasniva na atomskim satovima, koji su izuzetno precizni. Međutim, tačno vreme dana – jedna rotacija Zemlje – varira zbog mesečevih plima, klimatskih uticaja i drugih faktora, kao što je spor povratak Zemljine kore nakon povlačenja ledenih pokrivača iz poslednjeg ledenog doba.

Te razlike se moraju uzeti u obzir, rekao je Soja: „Svi centri podataka koji pokreću internet, komunikacije i finansijske transakcije, zasnovani su na preciznom merenju vremena. Takođe, potrebne su nam tačne informacije o vremenu za navigaciju, posebno za satelite i svemirske letelice.“

Istraživanje, objavljeno u Proceedings of the National Academy of Sciences of the USA, koristilo je opservacije i računske rekonstrukcije za procenu uticaja topljenja leda na dužinu dana. Stopa usporavanja varirala je između 0.3 i 1.0 milisekunde po veku (ms/cy) između 1900. i 2000. godine. Međutim, od 2000. godine, kako se topljenje ubrzava, stopa promene se takođe ubrzala na 1.3 ms/cy.

„Ova trenutna stopa je verovatno viša nego ikad u poslednjih nekoliko hiljada godina,“ rekli su istraživači. „Predviđa se da će ostati približno na nivou od 1.0 ms/cy u narednim decenijama, čak i ako se emisije stakleničkih gasova drastično smanje.“ Ako se emisije ne smanje, stopa usporavanja će se povećati na 2.6 ms/cy do 2100. godine, nadmašujući mesečeve plime kao najveći pojedinačni faktor dugoročnih varijacija u dužini dana.

Dr Santiago Belda sa Univerziteta Alicante u Španiji, koji nije bio deo istraživačkog tima, rekao je: „Ova studija je veliki napredak jer potvrđuje da zabrinjavajući gubitak leda na Grenlandu i Antarktiku ima direktan uticaj na dužinu dana, uzrokujući produžavanje naših dana. Ova varijacija u dužini dana ima kritične posledice ne samo za način na koji merimo vreme, već i za GPS i druge tehnologije koje upravljaju našim modernim životima,“ objavio je Guardian.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI