Đapić ruši Noletove terene
Foto: Alo/Foto: Grad Beograd

– Ne samo da to nije urađeno već smo došli do toga da su nam teniski tereni ovde ušli na pola metra od spomenika. Kao neko ko se bavio sportom čitav svoj život dok nisam ušao u politiku, uvek ću da podržavam sport, ali moramo da napravimo jasnu granicu između stvari preko kojih se ne ide. Ko god da se tada saglasio sa ovim, mislim da nije bio u pravu. Informacija koju imam je da Republički zavod za zaštitu spomenika nikada nije dao saglasnost da tereni prođu ovako duboko i zato ih mi sada uklanjamo. Sportski centar je ponovo dat na upravljanje Gradu Beogradu i mi uklanjamo ova tri terena kako bi spomen-park dobio izgled kakav naši preci zaslužuju – rekao je gradonačelnik.

 

Prema njegovim rečima, sportski centar će nastaviti da postoji, a duž reke biće skinuto nekoliko metara ograde koja je zauzela deo biciklističke staze. 
– Ostaće 14 ili 16 terena, objekat, neiskorišćeni deo parcele sportskog centra će već sledećeg leta moći da koriste građani koji idu na bazen. Poslovni prostor će biti na licitaciji i ko bude ponudio najveću cenu moći će da drži lep i kvalitetan sportski centar. Važno je da ovo sada prvi put bude urađeno valjano i da bude ponos svih nas. Izuzetno sam srećan i ponosan što mogu da dam svoj skroman doprinos da ovo konačno privedemo nameni  a što je trebalo da bude urađeno još pre mnogo godina – istakao je Šapić.

On je podsetio na kulturni i istorijski značaj spomenika koji je podignut 1988. godine na osnovu idejnog rešenja vajara Nikole Milunovića, a u čast velikim herojima koji su branili naš grad 1915. godine.  
–Ovo je jedan od najvažnijih spomenika za naš narod bez obzira što on nije simbol neke velike pobede, već jedne velike spremnosti na žrtvu. Koliko je to cenio pokazao je i nemački feldmaršal Makenzen koji je na Košutnjaku podigao spomenik braniocima Beograda u znak poštovanja prema njihovoj hrabrosti – podsetio je prvi čovek prestonice.

Glavni urbanista Marko Stojčić je ponovio da bez rušenja ovih terena Grad nije mogao ni da ispoštuje ono što je pre mnogo godina vajar Nikola Milunović nacrtao i predvideo da se ovde napravi.  

– Trudili smo se da u potpunosti njegove crteže iz arhive integrišemo, a sam projekat je moguće videti na tablama. U urbanističkom smislu konačno će ovo da postane veliki prostor koji će moći da se sagleda sa obe strane, da se prođe kroz spomenik, sedne na klupu i ima osećaj da se dolazi na važan prostor. Ovaj prostor će biti povezan sa linijskim parkom koji prolazi neposredno uz ovaj prostor koji će sada biti tretiran. Prvi put ćemo imati značajan, predatno uređen projektovan i izveden prostor – istakao je Stojčić.

Direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Olivera Vučković podsetila je da će se naredne godine obeležeti 110 godina od početka Prvog svetskog rata, a da se 2025. godine obeležava godišnjica od te istorijske odbrane Beograda u Velikom ratu. Istakla je da kompleks Spomenika braniocima Beograda 1915. godine i posle 40 godina od nastanka nije završen na način kako ga je autor predvideo.


–Predviđeno je parterno uređenje prostora, koje se nikad nije realizovalo i mi sada ispravljamo tu nepravdu. Zavodu je pripala čast da uradi rekontrukciju spomenika, dok će parterno uređenje, zajedno sa nama raditi JKP „Zelenilo Beograd” – najavila je Vučković. 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading