POLISA OSIGURANJA VRATI ONO ŠTO GRAD I POPLAVE UNIŠTE Srpski poljoprivrednici sa zebnjom gledaju u nebo i nadaju se najboljem

Grad veličine oraha sručio se na pojedine delove Srbije načinivši uglavnom stopostotne štete na malinama, kupinama, borovnicama, kukuruzu, pšenici, povrću i drugim poljoprivrednim kulturama. Najviše su, u prethodnih desetak dana, stradale opštine Ivanjica, Čačak, Lučani, Gornji Milanovac, Arilje, Užice. Ono što nije uništio grad, odnele su bujične poplave. 

Generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović u intervjuu za Alo! kaže da se šteta meri u stotinama miliona dinara.

Alo

Koliku štetu je pričinilo nevreme?

Šteta je ogromna i iznosiće nekoliko stotina miliona dinara. Poseban problem je što se ne zna kakav će kvalitet zemljišta biti kada nepogode prođu, a voda se povuče, odnosno kakav će rod u smislu količine i kvaliteta biti moguć sledeće godine. To će dodatno uvećati štetu. Precizne podatke još nemamo, jer ni procenitelji ne mogu da pristupe potopljenim njivama, čak je do pojedinih sela nemoguće doći zbog uništene putne infrastrukture.  

Ko će nadoknaditi štetu stanovnicima ugroženih područja? Osim njiva i zasada, mnogi su ostali i bez krova nad glavom.

Svi oni koji su svoje domove i imanja osigurali, biće obeštećeni od strane osiguravajućih kuća čiju polisu poseduju. U toku je prijavljivanje štete. Nažalost, oni koji se nisu zaštitili polisom osiguranja moraće sami i uz pomoć rodbine i države da podnesu štetu, koja nije mala.

Osiguravajuća društva gotovo uglas ističu da im je osiguranje poljoprivrede na ivici isplativosti, zbog malog interesovanja. Da li se situacija promenila?

Osiguranje u poljoprivredi jeste dugo bilo zapostavljeno od strane ratara. Osiguravači su postavljali pitanje rentabilnosti prodaje tih polisa, a državi su rasli troškovi naknade štete posle elementarnih nepogoda. Ali broj osiguranih raste, mada ne tempom kojim bismo bili zadovoljni. Donedavno je svega 3% individualnih poljoprivrednih proizvođača osiguravalo useve, sada je to preko 4 posto, a uvećava se i broj osiguranih obradivih površina koje su u vlasništvu pravnih lica. Ukupno gledano, kod nas je osigurano 12-15% korišćene poljoprivredne površine. Primera radi, 2017. godine bilo je osigurano 132.000 hektara, a prošle 165.000, što je rast od oko 25 posto. U istom periodu povećan je iznos premije sa 605 miliona na milijardu i 500 miliona dinara. Samo u prošloj godini, broj zaključenih polisa uvećan je za skoro 5%

Da li je cena polise to što odbija ratare da se osiguravaju u većem broju?

Hektar zemljišta pod nekom poljoprivrednom kulturom osigurava se za 3-5% vrednosti onoga što se zaradi posle prodaje. Treba podsetiti i na to da država subvencioniše premiju osiguranja, za registrovana poljoprivredna gazdinstva sa 40 procenata, a u moravičkom, zlatiborskom, kolubarskom, podunavskom i šumadijskom okrugu sa čak 70 posto. Lokalne samouprave mogu dodatno da regresiraju premiju i učine je još jeftinijom ili besplatnom. Osiguravači su omogućili da se premija plati posle žetve ili na rate. Dakle, cena osiguranja nije i ne može da bude argument za one koji se odluče da „pogledom u nebo“ štite svoju imovinu i njive. Napominjem i da je cena polise znatno niža za one koji su zasade pod voćem ili povrćem zaštitili protivgradnom žicom.

U svakom slučaju, uz polisu osiguranja rizik se prebacuje na drugog i to na osiguravajuće društvo. To je garant da će uloženo, u slučaju štete, biti nadoknađeno i da vlasnici polise neće ostati bez prihoda za tu godinu niti brinuti za budućnost.

Ne postoji novac koji može da nadomesti sigurnost i egzistenciju, jer ukoliko polјoprivrednik ne ostvari kompletan prinos i zaradu za ovu godinu, sledeće će imati problem da poseje nove useve. Polisa osiguranja rešava taj problem. Ratari u razvijenom svetu su to odavno shvatili, pa je u EU osigurano više 70, a u SAD čak preko 90% obradivih površina.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI