Ovo su stvari koje kao pojedinac treba da znamo o problemu zagađenosti planete

Poslednji put kada je nivo ugljen-dioksida na našoj planeti bio tako visok kao danas pre više od 4 miliona godina.

Od atmosferskog CO2 i porasta nivoa mora do globalnog zagrevanja i zagađenja vazduha.

Evo 10 zanimljivih činjenica o klimatskim promenama kojih većina ljudi nije svesna.

1. Sigurni smo da smo ih mi izazvali

Međuvladina komisija UN-a za klimatske promene (IPCC) započela je svoj izveštaj za 2021. sledećom izjavom:

„Nedvosmisleno je da je ljudski uticaj zagrejao atmosferu, okean i kopno." Kako smo tako sigurni? Trebalo je neko vreme, ali je klimatsko modeliranje sada dovoljno rafinirano da predvidi kako će se stvari odvijati bez ljudskog uticaja, unutar granice greške. Međutim, ono što danas posmatramo je izvan te granice greške, što dokazuje da smo mi pokrenuli promenu.

2. Poslednja decenija je bila najtoplija u prethodnih 125.000 godina

Najjasnije od činjenica o klimatskim promenama: prema šestom izveštaju IPCC o proceni stanja naše klime, prošla decenija je verovatno bila najtopliji period u poslednjih 125.000 godina.

Oko 100.000 godina osciliramo između glacijalnih (ledenih doba) i toplijih međuglacijalnih perioda poput ovog u kojem trenutno živimo. Ipak, ovo je ujedno i najtopliji viševekovni period koji smo imali u ovom vremenskom periodu.

3. Okean apsorbuje većinu toplote koju proizvodimo

Studija iz 2019. pokazala je da su okeani "usisali" 90 odsto toplote koju je planeta dobila između 1971. i 2010.

Druga je otkrila da je apsorbovala 20 sekstilona džula toplote 2020. – što je ekvivalentno dve bombe iz Hirošime u sekundi. Okean ima ogromnu zapreminu i kapacitet skladištenja toplote, zbog čega su neki organizmi navikli da su temperature prilično stabilne.

Od njih, koralni grebeni su posebno osetljivi na nivoe temperature, zbog čega mnogi sada odumiru.

4. CO2 je najveći u 2 miliona godina

Predindustrijski nivoi CO2 bili su oko 280 delova na milion (ppm). Danas imamo blizu 420 ppm.

Najdalji vremenski period za koji smo procenili nivoe CO2 je oko ordovicijanskog perioda, pre 500 miliona godina.

5. Gubimo 1,2 triliona tona leda svake godine

Ovu stavku na našoj listi činjenica o klimatskim promenama može biti teško razumeti jer imamo posla sa obimom koji je izvan našeg razumevanja. Od sredine 1990-ih izgubili smo oko 28 biliona tona leda, a današnja stopa topljenja iznosi 1,2 biliona tona godišnje.

Da bismo vam pomogli da to postavite u perspektivu, kombinovana težina svih stvari koje je napravio čovek je 1,1 bilion tona. To je otprilike iste težine kao i sva živa bića na zemlji.

6. Zagađenje vazduha je i dobro i loše

Nedavno je otkriveno da zagađenje vazduha godišnje ubije više od 9 miliona ljudi. Vruće tačke u razvoju u južnoj Aziji i Africi će se godinama baviti lošim kvalitetom vazduha, ali tu je srebrna stvar.

Zagađujuće čestice, kao što su PM10 ili PM2,5, koje izazivaju štetne zdravstvene efekte slične onima od cigareta, zapravo odražavaju sunčevu toplotu, a ne zarobljavaju je. Već smo upumpali dovoljno gasova staklene bašte u atmosferu da je zagrejemo za 1,5C, ali fine čestice su je do sada održavale na oko 1,1C. Neki su predložili namerno širenje čestica u atmosferu kako bi se pomoglo reflektovanju više sunčeve svetlosti, ali potencijalne nepredviđene posledice su nas sprečile u tome.

7. Ekstremno vreme

Sada sa sigurnošću možemo pripisati prirodne katastrofe klimatskim promenama izazvanim ljudima. Ovo nije uvek bio slučaj, jer je nedostatak podataka i prefinjenih tehnika za otkrivanje pripisivanja otežavao da se kaže koliko imamo posla sa svakim ekstremnim vremenskim događajem.

Sada možemo sa preciznošću da kažemo koliko je verovatnije da smo napravili stvari poput toplotnog talasa u Severnoj Americi leta 2021, za koji Svetska atribucija za vremensku prognozu kaže da je „praktično nemoguća“ bez klimatskih promena, kao i indijskog toplotnog talasa, za koji stručnjaci veruju da je napravljen 30 puta više verovatno zbog klimatskih promena.

8. Globalno zagrevanje je (delimično) moguće preokrenuti

Ako bi se globalne neto emisije potpuno zaustavile, zagrevanje koje smo izazvali bi se postepeno preokrenulo, ali bi se druge promene izazvane klimom nastavile decenijama, ako ne i vekovima. Na primer, podizanje nivoa mora bi verovatno zahtevalo milenijume da se preokrene.

9. Moglo bi postati prevruće za život na mnogim mestima do kraja veka

Ovo je možda najkatastrofalnija od naših činjenica o klimatskim promenama. Do sada, samo 0,8% kopnene površine planete ima srednje godišnje temperature iznad 29°C, uglavnom u pustinji Sahara i Saudijskoj Arabiji.

10. Cena neaktivnosti je veća od alternative

Na sadašnjem putu, klimatske promene bi mogle da nas koštaju 11 do 14% globalnog BDP-a do sredine veka. Regresija u scenario visokih emisija značila bi gubitak od 18%, dok bi zadržavanje ispod 2°C smanjilo štetu na samo 4%.

Predloženo je da bi za okončanje klimatskih promena bilo potrebno između 300 milijardi i 50 biliona dolara u naredne dve decenije. Čak i ako je cena od 50 biliona dolara, to se svodi na 2,5 biliona dolara godišnje, ili nešto više od 3% globalnog BDP-a.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI