JADAR NE BI UGROZIO IZVORIŠTA VODE! Studija procene uticaja na životnu sredinu potvrđuje da je suživot industrije i prirode moguć!

Odakle bi podzemni rudnik „Jadar“ crpeo vodu? To je pitanje koje izaziva dosta nedoumica u domaćoj javnosti budući da ga često zloupotrebljavaju oponenti projekta. Iz kompanije „Rio Tinto“ poručuju da „Jadar“ neće uticati na izvore vode za piće, niti na izvore podzemnih voda koji se koriste za potrebe poljoprivrede i lokalne industrije. 

Bez korišćenja vode iz korita Drine

Voda za potrebe Projekta „Jadar” bila bi obezbeđena iz tri izvora. Preko sedamdeset odsto potreba za vodom može se podmiriti iz dubokih rudničkih voda, a ostalih trideset odsto prikupljanjem atmosferskih voda, prečišćavanjem procednih voda i na kraju iz priobalja Drine.

Bojazan da će „Jadar“ ugroziti izvore pijaće vode nije zasnovana na činjenicama. Naime, ovaj rudnik ne bi crpio podzemne vode iz izvora koji se koriste za vodosnabdevanje stanovništva, poput vode iz priobalja Jadra i Korenite. Radovi bi se odvijali na dubini između 300 i 600 metara, u odvojenoj hidrogeološkoj sredini, koja nema dodira sa onim vodama koje se koriste za potrebe domaćinstava. 

Stav stručnjaka

A da za stabilno vodosnabdevanje nema rizika, više puta je potvrdio profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovović. On je naglasio da Studija procene uticaja na životnu sredinu Projekta „Jadar“ potvrđuje da je suživot industrije i prirode moguć.

„Vode iz priobalja Drine, dakle ne iz korita, povlačile bi se po potrebi, ali to nije voda koja bi mogla da se koristi za piće“, kazao je profesor Jovović. Prema njegovim rečima, u trenucima najvećeg povlačenja sveže vode to bi iznosilo 0,007 odsto od  prosečnog proticaja Drine, dakle potpuno bez uticaja na sam vodotok i druge korisnike.

„Kada govorimo o ostalim rizicima, zaključak studija je da projekat Jadar ne bi izazvao zagađenje rečnih tokova, uključujući reke Jadar, Drinu, Savu i Dunav“, naveo je on. Profesor Jovović je napomenuo da je posebna pažnja posvećena postrojenjima za preradu otpadnih voda, gde bi se koristile tehnologije kao što su ultrafiltracija, reverzna osmoza i jonska izmena.

Šta su pijezometri?

Brojne nedoumice o riziku po kvalitet vode izazvali su i pijezometri koji su ranije postavljeni kao osmatrački objekti za potrebe projekta da beleže podatke o promenama nivoa ili pritiska podzemnih voda. Ovi „osmatrački bunari” često su na udaru pojedinaca koji javno zastupaju neutemeljene stavove o Projektu „Jadar”, navodeći da nose ekološki rizik po kvalitet vode i okolinu.

Suprotno tvrdnjama protivnika da pijezometri ostavljaju pustoš, istina je da ne postoji mogućnost mešanja podzemnih voda sa površinskim, i da pijezometri ne ometaju rast okolne vegetacije.

Transparentnost podataka

Kako bi se obezbedila transparentnost u vezi sa kvalitetom voda, Rio Tinto planira da angažuje akreditovanu laboratoriju, u skladu sa domaćom zakonskom regulativom, koja bi redovno analizirala sve prečišćene vode i o tome javno izveštavala.

BONUS VIDEO 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI