Šta je istina o sumpornoj kiselini i litijumu?

Protivnici projekta „Jadar“ i dalje zastrašuju javnost tvrdnjom da će se u preradi rude koristiti velike količine sumporne kiseline, predstavljajući to kao ekološku katastrofu u najavi. Međutim, sumporna kiselina je jedna od najčešće korišćenih hemikalija u industriji i poljoprivredi - čak 80% ukupne količine na globalnom nivou se koristi za proizvodnju mineralnih đubriva u poljoprivredi.

Bilo da se radi o jednoj, sto tona ili 100.000 tona, važno je kakve se mere zaštite primenjuju. Nacrti studija o proceni uticaja projekta „Jadar“ na životnu sredinu, u čijoj izradi je učestvovalo više od 100 nezavisnih stručnjaka iz zemlje i sveta, pokazuju da sumporna kiselina ne bi predstavljala veći rizik u preradi jadarita nego što je u drugim industrijama. To znači da su rizici istraženi i poznati, a poznat je i set najboljih mera prevencije kako bi se zaštitili ljudi i priroda.

Temperature daleko ispod tačke ključanja

U procesu tretiranja rude da bi se iz nje dobio litijum karbonat i drugi proizvodi, sumporna kiselina bi se koristila za rastvaranje rude ali bi u toku procesa bila potpuno iskorišćena za dobijanje željenih produkata dok bi se preostale količine neutralisale ne bi se uopšte nalazila u ostatku iz procesa prerade. Koristila bi se isključivo u zatvorenim rezervoarima na niskoj temperaturi (90 °C), daleko ispod tačke ključanja, a ne na 240 stepeni kako i dalje tvrde oponenti.

Inovativna tehnologija prerade koja bi se primenjivala u procesnom postrojenju testirana je najmanje pet puta u razvojnom centru Rio Tinta u Australiji i nijednom nisu registrovana sumporna isparenja. Dodatni sloj zaštite predstavlja skruber , koji prečišćava otpadne gasove i sprečava oslobađanje štetnih materija u atmosferu.

Alo/Promo

Bezbedan transport i rukovanje

Studije su sveobuhvatni dokumenti, ali ih oponenti očigledno i ne čitaju, već nastavljaju da šire paniku. U njima je jasno navedeno da kompanija Rio Tinto naročito obraća pažnja na rizike i uticaje na zaposlene i dobavljače, lokalnu zajednicu i životnu sredinu. Tako je, između ostalih saobraćajnih, prepoznat i rizik u vezi sa prevrtanjem vagona i napravljen set akciono-kontrolnih mera kojim se garantuje rukovanje sumpornom kiselinom u skladu sa domaćim zakonima i najstrožim bezbednosnim standardima u železničkom transportu: od utakanja, formiranja pošiljki, tehničke provere i primopredaje sve do manevarskih vožnji, vaganja i istakanja pod pritiskom bez otvaranja transportnog suda. Sistemi za detekciju curenja i automatsko isključivanje pumpe za pretakanje deo su opsežnih mera koje bi bile primenjene.

Za potrebe planiranja projekta „Jadar“ urađene su dve železničke studije koje predviđaju bezbedno povezivanje sa postojećom železničkom mrežom. Prilikom izbora prevoznika koji bi vršio transport sumporne kiseline kompanija bi insistirala na namenskoj, novoj floti vagona cisterni, poštovala sva ograničenja vlasnika železničke infrastrukture i redovno edukovala zaposlene u sferi bezbednosti saobraćaja i rukovanja materijalom. Sve u svemu, postupala bi preventivno i u skladu sa najboljom operativnom praksom i najstrožim mogućim bezbednosnim standardima. Treba imati u vidu i to da su sveukupna bezbednost i kapacitet železničke mreže povećani rekonstrukcijom železničkih koloseka na pravcima koji bi se prema postojećem planu koristili za transport sumporne kiseline (Ruma – Brasina i Niš – Zaječar).

Najstroži međunarodni standardi

Kada se pogleda šta piše u studijama, jasno je da tvrdnje protivnika projekta nisu zasnovane na činjenicama. To potvrđuju i nezavisni stručnjaci koji su učestvovali u njihovoj izradi.

- Suprotno svemu što smo slušali, sumporna kiselina bi se koristila isključivo u zatvorenim sudovima pri temperaturi daleko ispod tačke ključanja. Ni u jednom laboratorijskom testu nije bilo njenih isparenja, a ako bi došlo do toga gasovi bi bili prečišćeni u skruberima pre ispuštanja u atmosferu. Uostalom proračuni i modeli su pokazali da uticaj procesnog postrojenja na okolni vazduh je skoro zanemarljiv. I ostali aspekti rukovanja sumpornom kiselinom osmišljeni su prema najstrožim međunarodnim standardima bezbednosti - izjavio je u intervjuu za „Politiku“ Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta i jedan od rukovodilaca na izradi preliminarnih studija o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta „Jadar“.

Sada kada su preliminarne studije potvrdile da se projekat „Jadar“ može bezbedno realizovati po principima održivog rudarstva, ključno je da se o eventualnom korišćenju litijuma kao strateškog resursa konačno povede rasprava ne na osnovu osećanja već na osnovu činjenica. „Jadar“ je jedno od najperspektivnijih i najbolje istraženih nalazišta litijuma u Evropi i mogao bi da bude pokretač razvoja zaokruženog lanca za proizvodnju električnih vozila u Srbiji, koji bi otvorio 20.000 novih radnih mesta.

Procenjuje se da bi država dobijala preko 180 miliona evra godišnje od poreza i rudne rente, a skoro 25 miliona evra od poreza i taksi dobila bi opština Loznica godišnje, što bi joj dupliralo budžet i omogućilo da obnovi lokalnu infrastrukturu i omogući bolji kvalitet života svojih građana.

BONUS VIDEO 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI