DECA DO UPISA U PRVI RAZRED KORISTE SAMO 100 REČI, A TREBALO BI 2.000 Nastavnica srpskog objašnjava za Alo! zbog čega deci teško pada da uče maternji jezik

To su pokazali i rezultati poslednjeg završnog testa, na kojem su maturanti osvojili bolje rezultate na ispitu iz matematike nego na ispitu iz srpskog jezika.

Foto: privatna arhiva

To je zbog toga jer deci sve teže pada da uče predmete koje zahtevaju vreme i koncentraciju, rekla je za Alo! Vesna Bosić, bibliotekarka i nastavnica srpskog jezika i književnosti u OŠ „Petar Kočić“.

- Kada je reč o srpskom jeziku, analize nakon završnog ispita pokazale su da su rezultati malih maturanata dosta slabiji u odnosu na matematiku, ali to ne važi samo za ovu školsku godinu. Ako pogledamo prethodne godine, deca su u proseku osvojila 11 ili 12 bodova iz srpskog jezika i brojni su faktori koji su tome doprineli. Jedan od njih je činjenica da većina učenika uči za ocenu, a ne za znanje - rekla je na početku razgovora za Alo! Vesna Bosić.

- Jezik je sistem i uči se postupno kroz obimno gradivo i program, a na završnim testovima se mere različite vrste veština i znanja, odnosno vrednuju se razumevanje pročitanog, gramatika, prepoznavanje književnih dela i stilskih figura, a poseban deo su zadaci sa značenjem reči. To je nešto u čemu naši đaci postižu slabije rezultate. Tako je značenje reči „revnostan“ izazvalo velike probleme kod maturanata, kao i reči „krepak“, „gord“... S druge strane, u rešavanju zadataka iz gramatike postižu bolje rezultate. Mislim da je suštinski problem u tome što su deca zatajila s čitanjem. Njima su knjige dosadne i nezanimljive. Izveštaji sa nedavno završenog Sajma knjiga pokazuju da su se najviše kupovale knjige s ilustracijama, koje se lako čitaju, koje imaju manje od 100 strana... - rekla je naša sagovornica, i objasnila zbog čega deca pokazuju otpor prema delima klasične književnosti.

- Klasika je zahtevnija i zbog toga se ne čita, a deca ne vole predmete kojima mora da se posveti vreme. Srpski jezik je predmet koji uvek morate da učite, da se preslišavate; a književnost traži da se vratite na delove koje niste razumeli. Za to su potrebni vreme i koncentracija, a deci to teško pada. Lakše im je da uče predmete u kojima ima manje čitanja - rekla je naša sagovornica.

Međutim, za otklon dece prema maternjem jeziku nisu krivi samo đaci već i nastavnici, smatra naša sagovornica.

- Dugo sam radila u nastavi i moj utisak je da mnoge stvari zavise i od nastavnika i učitelja. Najviše me brine odnos dece prema lektiri, njihov pristup je takav da im je sve „smor“, loše, „buđavo“, šta god to značilo u njihovoj interpretaciji. Trebalo bi promeniti pristup proučavanju književnosti za decu i književna dela više predstavljati kao učenje koje ih priprema za život. Klasici nas uče pravim vrednostima, a deca bi trebalo da nauče da život nije samo igra i zabava. Đaci su nekada u prvom razredu znali ko je Čika Jova Zmaj, a većina je umela i da recituje. Danas ne umeju da kažu koja im je omiljena dečja pesma ili bajka - rekla je naša sagovornica, i dodala da je primetan i jedan zabrinjavajući trend - da deca koja su se upisala u školu za vreme pandemije koronavirusa sve slabije čitaju.

- Do upisa u prvi razred, dete bi trebalo da nauči i upotrebljava do 2.000 reči. Praksa je poslednjih godina pokazala da u aktivnom govoru upotrebljavaju samo stotinak. U komunikaciji sa okolinom, brzo šalju poruke i ne gledaju šta su napisali. Skraćuju reči, izbacuju samoglasnike, pa tako bezveze postane bzv, ne znam nzn, ne mogu nmg... Svaka generacija koristi žargon koji je starijima neprihvatljiv, ali ovde je problem što će takva upotreba jezika, koja nije samo žargon već i skrnavljenje, biti sve masovnija i vidljivija - rekla je naša sagovornica.  

Engleski pre srpskog

Većini lakše ide od ruke engleski nego maternji jezik.

-  Čini mi se da tu pratimo trendove i spremni smo da poslušamo pedagoge i logopede kada kažu da je važno da deca uče strane jezike i da se jezici najlakše uče u uzrastu između četvrte i šeste godine. Ali moram da naglasim da oni koji u potpunosti nisu savladali svoj jezik teško će to uspeti i kada je reč o stranom. Mladi se svakako bolje snalaze u govornoj komunikaciji na engleskom jeziku u odnosu na starije, jer taj jezik koriste svakodnevno, na društvenim mrežama i u igricama, ali njihovo suštinsko znanje je slabije. Učenje jezika je korisno i neophodno, smatram da strane reči u maternjem jeziku ne mogu da naštete, jedinu štetu možemo imati od neznanja - rekla je naša sagovornica.

BONUS VIDEO:

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI