REALNOST JEDNE ŠIZOFRENIJE Albanci sada žele odštetu od Srbije za uništene spomenike na Kosovu i Metohiji

 

Ovo je komentar istoričara dr Miloša Kovića na najavu iz Prištine da će osnovati državnu komisiju koja će dokumentovati uništavanje kosovskog kulturnog nasleđa tokom rata 1998/99 godine kako bi zvanično pokrenula zahtev za odgovornost Srbije i kompenzaciju za, kako tvrde, namerno uništavanje stotina spomenika na Kosovu.

Priština zamenjuje teze

Ković smatra da Priština hoće da zameni teze o tome ko je žrtva a ko zločinac i čije je kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji.
„Prvo, trebalo bi da dobijemo tačne podatke o tome na koje spomenike misle vođe prištinskih secesionista. Drugo, albanski turistički vodiči strane turiste vode u obilazak kulturnog nasleđa - manastira Gračanice, Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, a sve su to srpski kulturni spomenici koji su u ovom trenutku ugroženi,“ kaže Ković.
Naš sagovornik primećuje da Albanci, kad govore o rušenju spomenika, možda misle na spomenike islamskog kulturnog nasleđa, od kojih su neki bili oskrnavljeni što je, dodaje, svakako za osudu.

„Ali, i to su spomenici koji pripadaju našem, odnosno srpskom kulturnom dobru. Jer Kosovo i Metohija je deo Republike Srbije,“ izričit je sagovornik.

EPA/ VALDRIN XHEMAJ

Ković ne isključuje da Albanci, govoreći o porušenim spomenicima, misle na one koji su podizani u vreme maršala Tita ali, kako kaže, i oni imaju svog vlasnika – a to nisu kosovski Albanci.

Još jedna farsa

„Ti spomenici pripadaju kulturnom nasleđu Jugoslavije, dakle, ni to nije njihovo već svih koji su živeli u bivšoj državi,“ napominje sagovornik.

Ković naglašava da će svako ko je razuman osuditi svaki varvarski čin uništavanja bilo privatne svojine, bilo kulturnog nasleđa, ali da Republika Srbija ne treba da bilo kome polaže račune i da nadoknađuje štetu koja je naneta njenom kulturnom dobru.

Priština je, inače, najavila da će članovi komisije koja će se baviti uništenim spomenicima biti profesionalci i predstavnici državnih i profesionalnih institucija, kao i međunarodni stručnjaci, te da će biti uzeta u obzir sva raspoloživa dokumentaciju, a da će akcenat biti stavljen na sastavljanje državnog inventara svih spomenika uništenih tokom rata 1998. i 1999. godine.

Povodom ove namere Prištine oglasilo se i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i upozorilo da je ovo pokušaj Prištine da bezočno prisvoji srpsko nasleđe i da ga zloupotrebi u funkciji stvaranja privida legitimnosti takozvanih institucija.

„Ministarstvo kulture i informisanja, povodom farse o traženju obeštećenja od Beograda za navodno uništavanje spomenika, ističe da je u pitanju još jedan korak Prištine dalje u eskalaciji besmisla“, saopšteno je iz Ministarstva, uz napomenu da je Priština odavno izgubila orijentir u pokušaju da glumi zabrinutost za kulturno nasleđe i sve otvorenije pokazuje svoje stvarne motive.

Šta je sve srušeno u pogromu 2004.

Na prostoru Kosova i Metohije četiri verska objekta, tri manastira i jedna crkva, nalaze se na spisku Uneskove svetske baštine, kao i na listi ove organizacije kao posebno ugroženi spomenici, jedini u Evropi, a to su: Pećka Patrijaršija, Gračanica, Visoki Dečani i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.

MANASTIR VISOKI DECANI FOTO: Tanjug Zoran Zestic

Podsetimo, tokom pogroma na Kosovu Metohiji 2004. godine kosovski Albanci su uništili ili oštetili 120 hrišćanskih svetinja i spomenika od čega je 19 spomenika kulture prve kategorije i 16 pravoslavnih crkava koje nisu kategorisane. Uništeno je oko 10.000 vrednih fresaka, ikona, putira i mnogih drugih crkvenih relikvija, kao i knjige krštenih, venčanih i umrlih, koje svedoče o vekovnom trajanju Srba na Kosovu i Metohiji. Oko 935 srpskih, romskih i aškalijskih kuća je spaljeno i uništeno.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI