ZAPAD ŽMURI NA ALBANSKI GENOCID NAD SRBIMA Akademik Dimić ukazuje da genocid nad Srbima traje već 15 godina

Akademik Ljubodrag Dimić ukazao je da albanski genocid nad Srbima traje već 15 godina, a zapad na to žmuri. Dimić je ocenio da izjave Aljbina Kurtija - da su Srbi nad Albancima izvršili genocid - nisu samo politička provokacija koja traje danima, već klasični primer nenaučne revizije istorijske slike prošlosti sa dugoročnim društvenim posledicama.

"Toga moraju biti svesni svi, posebno oni koji ga tolerišu, a možda i podstiču. Ovako se konstruiše nova, lažna istorija, negira prošlost i ukida budućnost, u ovom slučaju - srpskom narodu. Srbima se menja identitet, oduzima dostojanstvo, briše istorijski učinak generacija i mesto u evropskoj istoriji", upozorio je akademik Dimić u intervjuu za Večernje Novosti.

On naglašava da je bilo upravo suprotno i da su Albanci, usled velikih ambicija za prostorom, sprovodili represiju nad srpskim stanovništvom, nasilnu islamizaciju i albanizaciju, prisilno iseljavanje.

Promena istoriografske slike prošlosti, ističe, uvek je nasilna, politička, ideološka, o naučnom znanju se ne vodi računa, odbacuje ga i poništava.

"Krajnji rezultat je konstrukcija novog društvenog sećanja, nove istorije koja odgovara društvenim snagama koje gospodare svetom i onima koji im ponizno služe falsifikujući podatke, menjajući suštinu ključnih događaja, konstruišući istorijske procese koji sa onovremenom stvarnošću nemaju mnogo zajedničkog. Pojava proizvoljnosti, stereotipa i mitova suštinski sputava društveni razvoj, što je verovatno i cilj pokušaja revizije istorijske slike prošlosti na čemu Kurti insistira", predočio je akademik Dimić.

On je podsetio da je u godinama koje su prethodile Velikom ratu garant za realizaciju velikoalbanske ideje pronađen u Turskoj carevini, kasnije Austrougarskoj, a u vreme i neposredno po okončanju Balkanskih ratova i u Velikoj Britaniji, koja je i presudno uticala na formiranje albanske države, smatrajući da se na taj način može uspešno sputati uticaj Rusije i širenje panslavizma na Balkanu.

Dimić ukazuje da je od kraja 1918. godine realizaciju velikoalbanske ideje, u skladu sa svojim interesima, podržavala i Italija.

"Projekat o ''Velikoj Albaniji'' imao je unisonu podršku političke, plemenske, intelektualne, ekonomske, vojne, kriminalne (kačačke) elite, kao i albanskih masa na celom prostoru naznačenom ''granicama'' buduće velike Albanije", rekao je akademik.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI