nuklearno oružje
Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock/Popel Arseniy


Osamdesete godine su bile svedok brojnih masovnih protesta širom Evrope protiv raspoređivanja taktičkih nuklearnih oružja na kontinentu. U tom periodu su se videli povećani napetosti Hladnog rata, podsećajući na Kubansku raketnu krizu, dok su mirni aktivisti strahovali da bi nakupljanje nuklearnih bojevih glava moglo dovesti do razornog sukoba između Istoka i Zapada. Međutim, strahovi mirnih aktivista se nisu ostvarili. U julu 1991, samo nekoliko meseci pre raspada Sovjetskog Saveza, tadašnji lider Mihail Gorbačov i predsednik SAD Džordž H. W. Buš su potpisali START sporazum, što je označilo početak dramatičnog smanjenja nuklearnog arsenala obe strane.

Novo nuklearno doba?

Danas, zabrinutost se ponovo javlja usled novog trke u naoružanju taktičkim nuklearnim oružjem, koju predvodi Rusija, zemlja već uključena u sukob u Evropi. Admiral Ser Toni Radakin, načelnik britanskog Generalštaba, nedavno je upozorio na evoluciju globalne moći, navodeći da je "treći nuklearni period" neposredan. Istakao je spornu i opasnu prirodu trenutnog bezbednosnog pejzaža, posebno u nuklearnom domenu, navodeći provokativne akcije Rusije i simulirane napade na zemlje NATO-a kako bi izvršila pritisak na stratešku stabilnost.

Dok je američka vojna doktrina posle Hladnog rata uglavnom bila usmerena na konvencionalne sposobnosti i težila smanjenju broja razmeštenih nuklearnih oružja, Rusija je sistematski jačala svoj arsenal taktičkih nuklearnih oružja. Strateško partnerstvo između Rusije i Kine, zajedno sa akcijama Severne Koreje, doprinelo je ovom pomaku. Procenjuje se da Rusija trenutno raspolaže oko 2000 takvih oružja, nadmašujući američke zalihe za otprilike deset puta. Za razliku od strateških nuklearnih oružja koja su dizajnirana da prouzrokuju široka razaranja i radiološko zagađenje, taktička nuklearna oružja su namenjena ciljanim udarima na određene, lokalizovane oblasti.

Prema rečima Hamiša de Bretton-Gordona, bivšeg komandanta Zajedničkog hemijskog, biološkog, radiološkog i nuklearnog puka Ujedinjenog Kraljevstva, oslanjanje na konvencionalno odvraćanje je u opadanju, što zahteva veću zavisnost od nuklearnog oružja. Istakao je da bi upotreba strateških nuklearnih oružja izazvala neposredno eskaliranje ka masovnoj globalnoj nuklearnoj razmeni - scenariju Armagedona.

Posle Hladnog rata, SAD su povukle gotovo sva svoja taktička nuklearna oružja iz Evrope, čuvajući oko 100 bojevih glava na vazduhoplovnim bazama NATO-a u Belgiji, Nemačkoj, Italiji, Turskoj i Holandiji. De Bretton-Gordon je istakao potencijal taktičkih nuklearnih snaga da obeshrabre konvencionalne napade i neutrališu efekat ruskih taktičkih nuklearnih oružja, što u krajnjoj liniji sprečava držanje zemalja NATO-a kao taoca.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading