KOLUMNA Srpski vojnici su ponovo ponosni

I to nije patriotska floskula već nesporna činjenica o kojoj su govorili i naši tadašnji neprijatelji, oni koji su se sa snagama naše vojske i policije gledali preko nišana. Više od 200.000 pripadnika naših snaga bezbednosti danima je napuštalo teritoriju KiM sa gotovo netaknutom mehanizacijom. Istom onom za koju su albanski i NATO oficiri smatrali da je uništena dejstvom bombardera i tomahavk projektila u 78 dana dugom nelegitimnom bombardovanju. Tada je ceo svet imao prilike da vidi da Srbija, iako ekonomski izmučena sankcijama, ima respektabilan broj vojnika i policajaca i vojnu tehniku koja bi zasigurno bila ozbiljan protivnik u slučaju kopnene invazije i da bi se žrtve agresora brojale u desetinama hiljada. I mnogima na Zapadu je pao kamen sa srca jer do toga nije došlo. Jednostavno, imali su potpuno pogrešne informacije o broju pripadnika snaga bezbednosti, ali i ono što ih je najviše zabrinulo, totalno pogrešne podatke o broju tenkova, oklopnih vozila, protivavionskih topova i ostale ratne tehnike naših snaga. O motivaciji i moralu da i ne govorimo.

Ubrzo nakon toga na vlast u Srbiji dolaze novi ljudi, puni priče o integracijama, privatizacijama kao spasu srpske ekonomije i reformom oružanih snaga. Od integracija, dobili smo dezintegraciju državnog suvereniteta na kojoj su toliko predano radili pogrešnim odlukama i neznanjem koje je kulminiralo pogrešno postavljenim pitanjem Međunarodnom sudu pravde 2008. nakon čega je usledilo priznanje nezavisnosti Kosova od strane velikog broja država.

Od privatizacija, dobili smo 700.000 nezaposlenih i desetak tajkuna koji su postali nosioci nove, samoproklamovane elite kupujući narodnim novcem sve što su videli pred očima. Najgore je prošao sektor bezbednosti. Svi oni oficiri koji su devedesetih krvarili na KiM braneći celu srpsku državu na najbrutalniji način, pod najgorim mogućim i za oficire najuvredljivijim izgovorima oterani su iz vojske i policije. Svako ko se iole iskazao u borbama protiv šiptarskih terorista bio je smatran nepodobnim. O NATO agresiji se nije smelo govoriti javno, a kamoli se sećati žrtava i obeležavati početak bombardovanja kao u današnjoj Srbiji u kojoj se na inicijativu predsednika Vučića neguje kultura sećanja umesto kulture zaborava i negiranja koju je građanima nametao prethodni, tajkunski režim.

S druge strane, Albanci su od svojih komandanata terorističkih jedinica pravili heroje i ugledne građane. Prethodni režim u Srbiji je od uglednih oficira srpske vojske pravio beskućnike, a Albanci instruktore. Cilj mentora prethodnog režima bio je saseći broj, kvalitet, ali i najvažnije, moral srpskog oficira. Ti mentori bili su i mentori Albanaca sa KiM i tamo radili na ubrzanom jačanju kosovskih snaga bezbednosti sa ciljem brze promene odnosa snaga na terenu. I bivši režim je to sve znao, ali podanički je ćutao i izvršavao naredbe.

Samo tokom 2005. i 2006, dok je Zdravko Ponoš bio načelnik Generalštaba, smanjen je broj pripadnika vojske za 50 procenata, a broj garnizona za 46. I to samo godinu dana nakon što su teroristi na KiM učinili martovski pogrom Srba i drugih nealbanaca spalivši desetine kuća, crkava i manastira! Da li je to normalna reakcija jednog načelnika Generalštaba ili vraćanje usluge onima koji su mu omogućili frapantno karijerno napredovanje, pokazaće istorija. Ista ona istorija u koju su građani Srbije već jednom na izborima poslali i njega i takozvanu elitu koja ga je postavila na mesto načelnika Generalštaba.

Danas, Vojska Srbije u reformi koje je osmislio predsednik Aleksandar Vučić ne mora nikoga da moli za akumulatore za naše „migove“. Danas naše nebo svakodnevno čuva 14 „migova 29“, samo dva manje nego što ih je imala cela SFRJ. Više od 100 borbenih vozila, koje je bivši režim ostavio da trunu po livadama isto onako kako je bez posla ostavio i njihove posade, remontovano je i vraćeno u upotrebu. Danas se o srpskim haubicama NORA svakodnevno raspravlja na najvažnijim vojnim sajmovima i forumima, one se ne seku niti prodaju u staro gvožđe već predstavljaju snažan izvozni potencijal naše namenske industrije. Strategija, koju je Vučić kao ministar odbrane osmislio, danas je od srpske vojske kada joj je on vrhovni komandant napravila regionalnu vojnu silu čiji vojnici i oficiri imaju nove uniforme, pristojne zarade, koji na zadatke idu u najmodernijim borbenim vozilima „Lazar“, „Miloš“, a uskoro i „Lazanski“. I na njihovim licima ponovo se može videti ponos što su pripadnici Vojske Srbije dok salutiraju svom vrhovnom komandantu, Aleksandru Vučiću.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI