DODIKOV PREDLOG ZA BIH DOBIO IZNENADNU PODRŠKU Srbija i Hrvatska ulaze u pregovore, priključuje se i moćna strana sila!

Inicijativa čelnika bosanskih Srba Milorada Dodika da hrvatski, srpski i turski predsednici posreduju u pregovorima o budućnosti BiH dobronamerna je, ali nije realna jer joj se protive druga dvojica članova Predsedništva BiH, rekao je u ponedeljak hrvatski predsednik Zoran Milanović.

- Dodikova inicijativa je dobronamerna - namere su da se pridržavamo Dejtona koji uporno krše određeni ljudi i određene političke opcije kad Hrvatsku optužuju za zločinački poduhvat - rekao je Milanović novinarima u Splitu.

- A od tri člana predsedništva BiH, to aktivno i dnevno rade dvojica - rekao je, misleći na Željka Komšića i Šafika Džaferovića.

Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić u nedelju je odlučno odbacio Dodikovu ideju.

- Ne vidim na koji način bi danas dve države koje su izvršile agresiju na BiH mogle imati veći međunarodni kredibilitet od SAD-a, Britanije, Nemačke, Francuske, EU-a i UN-a, pa i Rusije, koji su svedoci potpisivanja Dejtonskog sporazuma - kazao je Komšić u reagovanju na Dodikov prijedlog.

Milanović stoga ne veruje da je to realna inicijativa jer je potrebno je da je svi prihvate, "a čim vam neko kaže da ste zločinac i da ste hteli anektirati deo BiH, to znači da vam ne veruje".

- To ne samo da je laž nego je i loše za naše odnose - rekao je Milanović.

- Ali kad je Izetbegović (Alija) primio najviše državno odlikovanje od Tuđmana, to je onda bilo u redu, a nekoliko godina kasnije njegovi naslednici i politički partneri govore da smo hteli raskomadati BiH. Neka se oni dogovore međusobno, a u međuvremenu neka ne krše prava konstitutivnih naroda, pre svega Hrvata - kazao je Milanović.

Foto: EPA/Christian Bruna

Dodik svojom inicijativom više ukazuje na neodrživost postojeće situacije u BiH, kazao je predsednik.

- Nama ne treba novi Dejton, treba se samo pridržavati postojećeg. Dejtonski sporazum nije propao, nego se ne poštuje, krši se. Kad bi se poštovao, bilo bi sve u redu.

Govoreći o dolasku 19 Avganistanaca u Hrvatsku, Milanović je rekao da "imamo moralnu obavezu prema malom broju ljudi koji su nam tamo služili i kojima je sad spašen život i sloboda".

- Njima treba im pomoći, to su ljudi koji su radili na našu misiju i njihove obitelji - zaključio je.

Svi koji napadaju Bajdena gube širu sliku

O napetoj političkoj situaciji u Avganistanu, predsednik Milanović kaže kako je bila neizbežna:

- Prema tom malom broju ljudi imamo obavezu. To su ljudi koji su radili za našu misiju i treba im pružiti pomoć. Nije se to moglo drugačije isplanirati i svi koji sada napadaju Bajdena gube širu sliku. Onog trena kada bi oni počeli evakuisati i odvoziti iz Avganistana hiljade ljudi, desio bi se stampedo, sve bi se raspalo i talibani bi ušli u grad. Ko god sada pokušava da se napije krvi ovoj američkoj administraciji nije pošten - rekao je Milanović.

- Misije poput ove u Avganistanu zovu se 'puzajuće, odnosno 'mission creep'. To ne vredi za hrvatsku vojsku. Imali smo jednu žrtvu u 17 godina. Nešto su i zaradili. Ali pre svega važno je znanje naših vojnika - navodi Milanović.

EPA/ Oliver Contreras

O pronalasku nestalih u ratu predsednik je rekao: "Čini se s naše strane puno, već godinama, ali nema rezultata".

Petrinja

Kako navodi, proces obnove Petrinje teče presporo, a ako se ne ubrza, mogao bi postati grad duhova.

- Nikada nije bilo lako i nije moguće da bude lako zbog vlasničko-pravnih odnosa. Da smo se tako rukovodili, Hrvatska ne bi imala niti auto-puteve, koje su u tom smislu isplanirani i izgrađeni u roku od dve godine. Da se išlo od plota do plota ne bi se nikada izgradilo. To je nekoliko ljudi u jednoj vlasti uspelo. Petrinja i Glina su mali gradovi i to ne bi trebao biti veliki zalogaj. Ne mogu se praviti slep i praviti se da se ništa ne događa. Ako se ovako nastavi, izgubićemo Petrinju. Zakon se lako provede. Treba se zadužiti jedna ključna osoba, da joj se daju finansijske mogućnosti i da se stvar reši. Uvek se setim Gunje. Imali smo sreće da je poplava uništila samo to selo. Da je bila veća, to bi bilo strašno. No, tada je stvar bila rešena u par meseci. Isto se nije moglo živeti u kućama", rekao je Milanović.

Dejton i paradejton

U nastavku je opet komentarisao političke napetosti u BiH vezane uz Dejtonski sporazum.

- Postoji Dejton i 'paradejton', koji se pretvara u paradentozu, da bi se onda kasnije iz nekakve pragmatičnosti menjalo i dalo ovlašćenja pojedincima. Ti pojedinci dobili su ogromna ovlašćenja i to sada pokušavaju perpetuirati. Kada sam pre dva meseca insistirao da se na samitu NATO-a spomene Dejton, s druge strane je postojala inicijativa da se ne spominje - rekao je Milanović.

- Nećete slomiti Republiku Srpsku. Možemo pokrenuti pitanja kao ko su njeni osnivači. Većina njih su ratni zločinci, iako Dodik nije jedan od njih. Iz rata smo izašli kao pobednici, i treba nam Dejton, a ne nekakvi međunarodni ugovori. U tome je problem - kaže Milanović.

- Misije u BiH bez vojne komponente su puno slabije. Ta vrsta nadzora i taj mandat je nemoguć u sistemu u kojem veto imaju Kina i Rusija. Oni imaju taj status i ne možete se ponašati kao da ne postoje. To je pat pozicija. S obe strane ova dvojica iz Predsedništva govore da je Hrvatska zločinačka država. Kako normalno živeti s takvim ljudima? I to osoba koja predstavlja građane BiH, ali ne jedan od tri konsitutivna naroda - rekao je Milanović.

Foto: EPA/STEPHANIE LECOCQ

Na kraju je uputio nekoliko reči hvale Vladi u vezi modernizacije vojske.

- Uvek treba još obuke. Ne trebamo se militarizovati, ali vojsci treba puno municije, dovoljno punjenja na lageru da mogu otići na vežbu. Moraju imati i brod dužine 12 metara, što hrvatska nema, a može priuštiti. Na meni je to da na to podsećam, a Vlada će videti. Ok, ide se, ne stoji se. Ne mogu biti kritičan po tom pitanju. Iako, kada su u pitanju Banija i Petrinja, tu moram biti kritičan. Neki će se tužiti, neko će parničiti, ali u konačnom zbiru ćemo ostati bez grada - kaže Milanović.

Predsednik Republike i vrhovni zapovednik Oružanih snaga te zemlje Zoran Milanović u Splitu je učestvovao u svečanom ispraćaju 5. hrvatskog kontingenta u NATO operaciju podrške miru "Sea Guardian" u Sredozemlju.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI