NATO SLAVI 75 GODINA Veliki vojni savez s velikim problemima

Ove godine, na samitu NATO-a slavlje je obeleženo ratom u Ukrajini i problemima.

AP Photo/Evan Vucci

Tokom govora u Vašingtonu, domaćin skupa američki predsednik Džozef Bajden pokušao je da zbije redove rečima: „NATO je danas snažniji, energičniji i pametniji nego na svom početku“, jer ima 32 članice koje su ujedinjenije nego ikad pre. Za rat u Ukrajini, koji vodi ruski predsednik Vladimir Putin tvrdi da „Putin ne želi ništa manje od potpunog potčinjavanja Ukrajine, da se ukine ukrajinska demokratija, da se uništi ukrajinska kultura i da se Ukrajina izbriše sa mape. I znajte da se Putin neće zaustaviti u Ukrajini“. Za Bajdena, temelj NATO-a je demokratija.

NA ČELU NATO-a

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, dobio je od Džozefa Bajdena Predsedničku medalju slobode. Ovaj norveški političar već gotovo deset godina predvodi alijansu koja kao svoj najveći problem vidi Rusiju. Tokom govora na samitu, Stolteneberg je rekao da „u ratu nema opcija bez rizika. Najveći trošak i najveći rizik biće ako Rusija pobedi u Ukrajini“.

AP Photo/Evan Vucci

Kao favorit tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel, 2014. godine je imenovan na prvo mesto u NATO-u da bi pokušao da napredi odnose s Rusijom. Baš te 2014. godine, Ukrajina je utonula u građanski sukob, a Rusija je iskoristila priliku da prisvoji Krim i pružila podršku Rusima u Donbasu koji su hteli da se odvoje.

Stoltenberg je, uglavnom, uspeo da saveznike ubedi da treba da više novca odvoje za naoružanje: sada već 23 države od 32 članice za odbranu izdvajaju oko 2 odsto ukupnog godišnjeg brudto društvenog poizvoda (BDP). Ubeđivanje nije bilo mnogo potrebno kada je Rusija počela invaziju na Ukrajinu februara 2022. godine. Na pitanje koji mu je najveći uspeh, Jens Stoltenberg kaže: „To što sam uspeo da sačuvam alijansu na okupu“.

U oktobru, na mesto generalnog sekretara dolazi Mark Rute, dugogodišnji holandski premijer koji je nekada bio protivnik rasipanja novca na odbranu. Stav je promenio kada su Rusi 17. jula 2014. godine iznad Ukrajine oborili avion na letu MH17 od Amsterdama do Kuala Lumpura, usmrtivši 298 ljudi. Tokom samita će Mark Rute imati priliku da vidi s kakvim saveznicima će morati da radi.

Pre svega, zadatak će mu biti da NATO drži na okupu oko Ukrajine, čiji predsednik očajnički pokušava da obezbedi članstvo u toj organizaciji. Jedino obećanje koje će Volodimir Zelenski u Vašingtonu moći da čuje jeste da su poziv i buduće članstvo „neopozivi“. Reči o datumu prijema, za sada, nema, jer je nemoguće da članica NATO-a postane države koja je trenutno u sukobu.

ŠAROLIKI EVROPSKI SAVEZNICI

Britta Pedersen

Nemački kancelar Olaf Šolc je, pre rata u Ukrajini, pokušavao da s Rusijom sarađuje, ali i da je zadrži na daljini. Izgradnja gasovoda Severnog toka 2 je bila završena, i delovalo je da će Nemačka biti energetski bezbedna. Posle invazije na Ukrajinu, Rusija prestaje da bude prijatelj, a Nemačka odlučuje da u naredne četiri godine izdvoji 100 milijardi evra za unapređenje vojne industrije, i postaje najveći snabdevač Ukrajine posle SAD. Ipak, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus se žali da mu u najnovijem budžetu nedostaje pet milijardi evra koje je tražio da bi brzo sproveo neke projekte.

EPA/ LUDOVIC MARIN

Francuski predsednik Emanuel Makron na samit dolazi kao usamljena politička figura. Pred početak rata u Ukrajini 2022. godine, pokušao je da vodi dijalog s Vladimirom Putinom. Razgovor u Kremlju je zapamćen zbog neobično dugačkog stola na čija dva kraja su sedela dvojica predsednika i rastali se bez ikakvog sporazuma. Posle ozbiljnog gubitka broja mandata na parlamentarnim izborima početkom jula ove godine, Makronova centristička koalicija je ostala bez premijera. Francuska je u velikom javnom dugu, domaćin je Olimpijskih igara, a levičarska koalicija koja ima najviše mandata ima važnije zahteve, poput znatnog podizanja minimalne plate, od ulaganja u odbranu.

Claudia Greco

Britanski premijer Kir Starmer u Vašingtonu prvi put predstavlja svoju zemlju kao novi predsednik vlade. Obećao je da će Ujedinjeno Kraljevstvo biti istrajno u podršci i pomoći Ukrajini. Druge članice poziva da slede primer Londona, koji u odbranu ulaže 2,1% svog BDP. Malom diplomatskom ofanzivom uoči samita, njegov šef diplomatije i minsitar odbrane su prikupili podršku za sebe i Ukrajinu u Švedskoj, Nemačkoj, Poljskoj i samoj Ukrajini. Britanci pokušavaju da odaju utisak najvažnijeg saveznika Ukrajine posle SAD, ali ih u tome lako prestižu zemlje s istoka Evrope.

Poljski premijer Donald Tusk u Vašingtonu može da se pohvali da je njegova zemlja spremna da najviše uloži u odbanu: čak 4,12% godišnjeg bruto društvenog proizvoda. Poljaci su se pokazali kao najbučniji saveznici Ukrajine, i čak planiraju da i sami obore po koju rusku raketu koja se približi granici Poljske i Ukrajine. Najgorljiviji su zagovrnici ulaska Ukrajine u NATO. Predsednik Poljske Andžej Duda poziva sve članice da u odbranu ulažu ne 2% nego 3% BDP.

Predstavnici Estonije, Letonije i Litvanije, koje su nekada čak i u NATO-u posmatrali kao jastrebove, od početka rata u Ukrajini su se pokazali kao dosledni saveznici. Estonska premijerka Maja Kalas, koja je poznata kao oštra kritičarka Rusije, dobila je i novi posao u Evropskoj uniji - biće na čelu evropske diplomatske službe.,

AP Photo/Mark Schiefelbein

Mađarski premijer Viktor Orban u Vašington stiže posle mini diplomatske ture: od početka jula posetio je Ukrajinu, Rusiju i Kinu s namerom da razgovara o mogućem primirju u Ukrajini. Saveznici u EU i NATO su ljuti na Orbana što se družio s Vladimirom Putinom. Mađarska se u ovom sukobu drži na svojoj strani: nije uvela sankcije Rusiji, ali  ne šalje ni pomoć Ukrajini. Isto tako, pokušava da uspostavi kanale komunikacije s diplomatama u Moskvi, za koje tvrdi da su „racionalni“. Orban tvrdi da će kad-tad morati da se razgovara o primirju i miru, i da Kina ima najbolji predlog za okončanje sukoba.

Premijer Slovačke Robert Fico pruža podršku Orbanu, jer takođe veruje da rat u Ukrajini ne može da se završi dopremanjem nove količine naoružanja i municije. Čini se da Fico i Orban predstavljaju one snage u NATO-a (i EU) kojima nisu toliko bliski zajednički stavovi, nego traže drugačija rešenja, verujući da je najbolje da se za svoje interese prvo izbore sami, a onda traže pomoć saveznika.

AP Photo/Mark Schiefelbein

Italijanska premijerka Đorđa Meloni u Vašingtonu je, pored Viktora Orbana, jedina državnica koja ima bolje odnose s bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom nego s trenutnim stanovnikom Bele kuće Džozefom Bajdenom. Ipak, ona podržava Ukrajinu, što je u očima većine čini važnim saveznikom.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan godinama pokušava da izbori posebno mesto u NATO-u, nešto nalik Francuskoj. Tako je 2019. godine od Rusije kupio antirakteni sistem S-400, što su Amerikanci osudili kao pogrešan potez. Od početka rata u Ukrajini, Turska je u Kijev poslala dosta naoružanja, ali je s Rusijom zadržala dobre odnose i redovno kupuje ruski prirodni gas. Turci su imali i nekog uspeha u pregovorima Ukrajine i Rusije, kroz sporazum o izvozu žita preko Crnog mora. Ztaj sporazume je u međuvremenu propao, ali se Turska protivi uticaju Evropske unije na odluke NATO-a, najviše zato što već dugo čeka na prijem u EU.

AP Photo/Noah Berger

NATO: OD HLADNOG RATA DO DANAS

Osnovan u vreme početka Hladnog rata 1949. godine, Severnoatlantski savez poznatiji pod akronimom NATO, kroz istoriju je prolazio kroz uspone i padove. U početku, NATO je je bio kontrateg Varšavskom paktu, vojnom savezu bloka pod kontrolom Sovjetskog Saveza.

Grčka postaje članica 1952. godine, dok se tadašnja Zapadna Nemačka pridružila 1955. godine, a Španija 1982. godine. Tokom 1990-ih godina, NATO nadživljava Hladni rat i počinje da se širi na istok.

Zatim 1994 . i 1995. godine prvi put napada - u ratu u Bosni i Hercegovini učestvuje na strani Bošnjaka.

Kroz Parnerstvo za mir i poseban Stalni savet, 1998. godine uspostavlja saradnju čak i s arhineprijateljem Rusijom.

Pošto je u svoje redove primio Mađarsku, Češku i Poljsku, 1999. godine bombama zasipa Jugoslaviju, braneći kosovske Albance od navodnog progona, a onda predvodi KFOR kao vojnu silu koja čuva kosovsku teritoriju kao protektorat.

Posle 2000. godine, u različitim sastavima zavisnim od stiuacije, učestvuje u ratovima u Avganistanu od 2001. godine i Iraku od 2003. godine.

Tokom te decenije, članice 2004. godine postaju: Bugarska, Slovenija, Slovačka, Estonija, Letonija i Litvanija. Albanija je članica od 2009. godine. Crna Gora se pridružuje 2017. godine, a Severna Makedonija 2020. godine.

Najnovije članice su: Finska od 2023. godine i Švedska od 2024. godine, koje su u savez - kao prethodno neutralne države - unele dobro obučene vojnike i naoružanu vojsku. Razlog za njihov ulazak u NATO: rat u Ukrajini.

DONALD TRAMP UZDRMAO NATO

Prethodnih godina, NATO je doživljavao krizu najviše zbog unutrašnjih prblema: tadašnji američki predsednik Donald Tramp je 2017. godine zapretio da će SAD napustiti NATO, jer se evropske članice previše oslanjaju na novac i naoružanje njegove zemlje. Istina je da su se članice 2014. godine dogovorile da će sve ulagati 2% BDP u odbranu, ali ni sada neke od najbogatijih, poput Kanade ili Italije, ne ulažu u skladu s tim dogovorom.

Tokom 2024. godine, Tramp je izjavio da ga ne zanima šta će biti s državama koje ne ulažu dovoljno u odbranu, pa čak i otvoreno pozvao Rusiju da s tim zemljama „radi šta hoće“.

Francuska je uvek imala izdvojen stav i poziciju, i tek 2009. godine se posle dugogodišnjeg odsustva vratila u integrisanu vojnu komandu NATO-a. I dalje, međutim, samostalno odlučuje o primeni nuklearnog naoružanja.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI