SAN O ANEKSIJI PADA U VODU Najnovija odluka donela "politički rat"! Britanski mediji otkrivaju ko ostaje bez "očekivanog" saveznika

- Izbio je politički građanski rat oko „nove ere“ za Foklandska ostrva, koju su najavili britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami i njegov argentinski kolega - isiče britanski Ekspres.

Lami i njegova argentinska koleginica Dajana Mondino dali su izjavu krajem septembra u kojoj su naveli korake za koje su rekli da će „omogućiti napredak ka ambicioznijem planu saradnje“.

Ali sporazum je izazvao potpuni gnev među opozicionim političkim liderima u Argentini, koji kažu da to znači ustupanje određenih prava i da izjava nije prošla ispravne kanale za potpisivanje.

Opozicija podnela zahtev za proces protiv Dijane Mondino 

Opozicioni poslanici "Savez za otačbinu" (Union por la Patria) podneli su zahtev za politički proces protiv Mondine u sredu, 16. oktobra, prenosi Tiempo Argentino.

Zakonodavci tvrde da ovi sporazumi "nude neprihvatljive ustupke u istorijskom zahtevu za ostrva".

U saopštenju se navodi: - Oni (Lami i Mondino) su se takođe složili oko potrebe da se preduzmu konkretni koraci u oblasti očuvanja ribarstva i ka poboljšanju povezanosti, u skladu sa sporazumima postignutim 2018. godine, uključujući nastavak nedeljnog leta iz Sao Paula do ostrva.

Povodom izjave Lami/Mondino, zamenik provincije Santa Fe Eduardo Tonioli je objasnio da Mondino "namerava da preuzme uloge koje pripadaju zakonodavnoj vlasti, potpisujući međunarodne sporazume bez prolaska kroz Kongres".

Neuspeli napad

Foklandska ostrva su britanska prekomorska teritorija u jugozapadnom Atlantskom okeanu nad koja Argentina već dugo potražuje.

Argentina je izvršila napad 1982. u pokušaju da povrati, kako kaže, svoj suverenitet. Rečeno je da je nasledila Foklandska ostrva od Španije 1800-ih.

Usledio je rat koji je trajao 74 dana. Britanske snage povratile kontrolu 14. juna 1982.

Nema podrške od "očekivanog" saveznika

Zašto Indija neće podržati Argentinu na Foklandskim ostrvima uprkos tome što aktivno podržava Mauricijus na Čagosu?

Kako je Britanija odlučila da se odrekne svog suvereniteta nad ostrvima Čagos i prenese kontrolu na Mauricijus, moglo bi se postaviti pitanje da li bi bivša "Velika" Britanija takođe trebalo da dodeli Argentini "pun suverenitet" nad Foklandskim ostrvima.

U strateškoj i istorijski bez presedana odluke, Britanija je prenela svoju kontrolu nad šezdeset ostrva u arhipelagu Čagos na Mauricijus, dok je zadržala strateški važnu britansko-američku vojnu bazu u Dijego Garsiji. Aranžman predstavlja finansijsku dobit za Mauricijus i stratešku prednost za SAD i UK u kontroli vojne baze Dijego Garsija.

Za razliku od Mauricijusa, Argentina je vodila rat sa Britanijom 1982. godine oko Foklandskih ostrva i obećala da će povratiti puni suverenitet nad ostrvima pod britanskom kontrolom.

Izvori u ustanovama Mauricijusa i Ujedinjenog Kraljevstva tvrde da je istorija dve lokacije prilično različita.

Jedan izvor je naglasio: „Velika Britanija nikada nije osporavala ostrvo Čagos; to je bivša kolonija koja s pravom pripada Mauricijusu“.

Nasuprot tome, Britanija je tvrdila: „Kroz ovaj sporazum, Ujedinjeno Kraljevstvo je sačuvalo vojnu bazu, suočavajući se sa pritiskom Međunarodnog suda pravde da se odrekne suvereniteta nad celim ostrvom".

Izvor je ukazao na Foklandska ostrva i rekao da je „Velika Britanija tvrdila da je to njihova legitimna suverena teritorija i da se borila sa Argentinom 1980-ih da bi se suprotstavila njihovoj agresiji“.

Admiral Karambir Sing, 24. načelnik mornaričkog štaba indijske mornarice, ističe zamršene aspekte istorije regiona -

On razjašnjava da je, prvo, najraniju koloniju na ovim ostrvima osnovala Francuska. Dakle, istorijski gledano, Francuska je imala prvo pravo.

Drugo, on primećuje pitanje kontinuiranog posedovanja. U ovom slučaju, Britanci imaju prednost, jer su najduže okupirali ostrva uprkos periodičnim promenama suvereniteta među Argentincima, Špancima i Amerikancima.

Treće, nakon rata 1982. Argentina više ne drži kontrolu nad ovim ostrvima.

- To je ono što moramo podržati. Jer svaki drugi argument koji dovede do toga da Britanci predaju ostrva Argentincima može otvoriti kapije tužbi i protivtužbi - upozorava admiral Sing diplomatsku zajednicu.

Četvrta je rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija koja poziva obe strane da reše to pitanje. Mora se napomenuti da je rezolucija neobavezujuća i da je usvojena 16. decembra 1965. godine, pre rata.

Priznao je spor oko suvereniteta između Ujedinjenog Kraljevstva i Argentine u vezi sa Foklandskim ostrvima — rezolucija je pozvala obe strane da traže mirno rešenje. Prema rezoluciji, ne može biti posredovanja treće strane.

- Ako pročitamo aktuelni dokument UN o tome da Specijalni komitet za dekolonizaciju usvaja rezoluciju kojom se traži nastavak pregovora za rešavanje pitanja Foklandskih ostrva, otkrićemo da je spor živ i da nekoliko zemalja iznosi svoje mišljenje. Mnoge zemlje, uglavnom Južna Amerika, uključujući Kinu, podržale su tvrdnje Argentine. Afrikanci su ostali nesvrstani. Indija nije dala nikakvu izjavu - ističe admiral Sing.

- Naš pristup treba da bude da dozvolimo obema stranama da same odlučuju. Na kraju, sami ostrvljani velikom većinom podržavaju pridruživanje Ujedinjenom Kraljevstvu. Ovaj princip samoopredeljenja ljudi sa spornih teritorija je rizičan - zaključuje admiral Sing.

- Mauricijus je bio bivša kolonija. Dakle, dekolonizacija je bila davno zakasnila. Postojalo je snažno međunarodno mišljenje u korist Mauricijusa. Stanovnici su bili deportovani od strane snaga; bilo je pitanje ljudskih prava; na ostrvima nije bilo britanskih podanika... - Prema rečima admirala Singa, sve ovo ide u prilog Mauricijusu, ali ne i Argentini.

(Alo, Express, Eurasiantimes)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI