Zadruga 6 finale
Foto: Alo/Dejan Briza

Pre nekoliko godina Zorica Marković otvorila je dušu i ispričala svoju životnu priču do najsitnijih detalja. Kako je rekla, život je nije mazio, ali je iz svega uspevala da se digne kao feniks.

- Volela sam folklor, volela sam rukomet. Dođem kući, nekoliko kilometara peške, a onda se vraćam nazad, u školu, na rukomet ili folklor. Moja prva ljubav je bio Pera. Zbog njega sam zaradila teške promrzline. Idemo tako Pera i ja iz škole, on treba da ide na jednu stranu, ja na drugu. Pada noć, sve mrzne, mi stojimo na raskršću, na metar jedno od drugog. Ako jedno drugom priđemo bliže, pa naiđu moji, otac ili majka, izgibosmo. Dobila bih jezive batine od majke. Tukla me je kao najvećeg dušmanina... Stajali smo Pera i ja na mrazu sat-dva. Kada sam htela da krenem, nisam mogla da iščupam nogu iz snega. Na nogama sam imala tanane, tanke čizmice, koje sam dobila od starije sestre kada ih je prerasla. Kada sam došla kući, i čarape i čizme su mi bile zalepljene za kožu. Bilo je strašno. I danas Peru pamtim ne po emocijama i ljubavi, već po promrzlinama i ranama! Bili smo peti razred osnovne škole. Nikad se ni poljubili nismo. Moja majka i žene su me stalno plašile. Dok su štrikale čarape i džempere iglama od pola metra, pričale su kako gubljenje nevinosti boli kao kad te neko ubada štrikaćim iglama. Oči od bola iskaču! A kad se sa momkom poljubiš, moraš da se udaš za njega. Naplašile su me strašno! Nisam smela ni da pomislim na dodir, a kamoli poljubac. Kada sam imala prvi solistički koncert u beogradskom Domu sindikata, Pera mi je poslao 101 ružu! Samo je napisao – Šta sam propustio! Bila je to platonska ljubav, sad je to nezamislivo, sad su kres varijante za jednu noć, pa kud koji, mili moji....

- Htela sam da idem u muzičku školu. Međutim, tata to nije dozvoljavao. Govorio je da tamo idu samo propalice i kurve. Molila sam ga da mi kupi harmoničicu. Nije hteo ni da čuje. Zato sam nekoliko dana štrajkovala glađu, sve dok mi se nije zavrtelo u glavi. Tada sam prestala da ga volim više od mame. Upisala sam srednju hemijsku školu. Na praksi, kad sam videla epruvete i svu onu staklariju, sve sam porazbijala... U blizini je bio restoran Plaža u kom je svake večeri bila muzika. Gledala sam u muzičare i pevačice kao tele u šarena vrata i zamišljala sebe kako držim mikrofon. Neko iz društva je predložio da zapevam. Znala sam Cunetovu pesmu Kafu mi draga ispeci i Lepina Dva putića. Bog te mazo... Prolomi se aplauz... Ne može ni da se opiše kako sam se osećala... Počeh tu pomalo da pevam svako veče. Bila sam ribica, lepa kao lutkica. U orkestru je bio i otac mog starijeg sina i on je počeo da mi se udvara. Jedini prozor u svet muzike i svega ostalog je bio on. Spavala sam sa njim, uzeo mi je nevinost, oženio me. Otac i braća su me jurili puškama da me ubiju, hajka za mnom, kao da su pošli u lov na jelene ili divlje svinje. Izvukla sam se, oprostiše mi, napraviše svadbu... Imala sam 16 godina... On je bio mnogo lep. Pojma nemam da li sam bila zaljubljena u njega ili njegovu harmoniku... Bila sam srećna. Dete se začelo božjom voljom, zar je trebalo da abortiram? Iako mlada, imala sam ne malo, nego mnogo mozga.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading