KLIMATSKE PROMENE USPORAVAJU ROTACIJU ZEMLJE Negativna preskočna sekunda" kvaru savršeno tačno vreme

Sile plime i oseke, zajedno sa talasastim strujama u Zemljinom jezgru i redistribucijom ledenih pokrivača na njenoj površini, uzrokuju blagu promenu brzine rotacije planete iz godine u godinu. Zbog toga klimatske promene usporavaju rotaciju planete Zemlje, navodi se u Economistu.

"Savršen" dan bi trebao trajati 86.400 sekundi; 24 sata da se Zemlja okrene oko svoje ose, 60 minuta u svakom satu i 60 sekundi u svakoj minuti. Međutim, ova prividna preciznost jednostavnih proračuna zanemaruje realnost planetarnih tela.

Takav "savršen" dan, definisan ovim parametrima, izbačen je 1967. godine sa uvođenjem "nove sekunde", koja se izvodi iz vibracija atoma cezijuma unutar izuzetno preciznih atomskih satova.

Dve sekunde, solarna i atomska, gotovo su potpuno jednake, ali u praksi to nije slučaj, piše Economist.

Na primer, u prijestupnoj godini 1972. trebalo je da bude 31.622.400 sekundi. Međutim, prema atomskim sekundama, puni obilazak Zemlje oko Sunca trajao je 31.622.401,14 sekundi. Kao rezultat, dodate su dve dodatne sekunde: prva "preskočna sekunda" je dodata 30. juna te godine da bi nadoknadila zaostatak; druga je dodata u poslednju minutu poslednjeg dana u godini u očekivanju budućih zaostataka.

Prijestupne sekunde su bile uobičajena pojava neko vreme. Između 1972. i 2016. godine bilo ih je 27. Zbog postepenog ubrzanja Zemljinog okretanja, što je omogućilo solarnim sekundama da sustignu atomske, od tada ih više nije bilo. Međutim, u narednih nekoliko godina, istraživači Međunarodne službe za rotaciju Zemlje (IERS), tela koje odlučuje kada bi prijestupne sekunde trebale biti dodate, možda će morati da implementiraju potpuno novu "negativnu prijestupnu sekundu". Takva prilagođavanja su uznemirujuća za organizacije koje se oslanjaju na savršeno merenje vremena, od berzi do energetskih mreža. Ipak, nova studija sugeriše da će im klimatske promene pružiti dodatno vreme. U radu objavljenom u časopisu Nature u martu, Duncan Agnew, geofizičar koji se bavi merenjem vremena na Univerzitetu Kalifornija, San Diego, razdvojio je različite faktore koji uzrokuju ubrzanje Zemljinog okretanja. Koristeći niz izvora podataka, uključujući laserska merenja udaljenosti između Zemlje i Meseca, poremećaje u Zemljinoj gravitaciji i zapise drevnih pomračenja, zaključio je da su struje koje se probijaju kroz rastopljeni Zemljin jezgro delimično odgovorne za nedavno ubrzanje.

Otapanje polarnog ledenog pokrivača od kraja poslednjeg ledenog doba, pre 12.000 godina, takođe je ubrzalo rotaciju Zemlje. Njihov kasniji nestanak omogućio je da se Zemljina kora vrati u svoj prvobitni oblik i postane sfernija, što je takođe uzrokovalo ubrzanje rotacije planete.

Agnew je takođe otkrio da su efekti povlačenja Zemljine mase u drugom smeru.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI