Škola
Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Međutim, kako je rekao predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić, među roditeljima je odavno postao trend da da uzimaju privatne časove deci i da za to izdvajaju velike sume novca - više od 100.000 dinara može da košta priprema za sva tri predmeta.

Milorad Antić

Alo! Dejan Briza

 

Kako je rekao za Tanjug, roditelji misle da će imati bolju i kvalitetniju kontrolu nam detetom i njegovima učenjem.

- Što se tiče plaćanja privatnih časova u Beogradu za to se najviše odlučuju roditelji u opštinama Savski venac, Vračar i Stari grad. Malo manje, recimo, van Beograda, ali se ipak uzimaju. Privatni časovi su, nažalost, poskupeli s rastom cena. U proseku se cena kreće negde od 1.500 dinara za jedan školski čas ili 2.500, recimo za dva školska časa. To je cena koje naplaćuju kvalitetni nastavnici - rekao je Antić.

Međutim, kako objašnjava Antić, ono što nije dobro je što roditelji plaćaju nastavnike sličnih struka, na primer, za matematiku programere, IT stručnjake ili mašince.

- Oni sigurno znaju matematiku, ali pedagoški pristup je sasvim drugačiji. Od uvoda i razrade do zaključka, to je sasvim drugačiji plan od onih nastavnika koji rade u osnovnoj školi i koji pripremaju đake - rekao je on.

Što se tiče škola, i škole vrše pripreme, čak i opštine recimo ili razna udruženja i to je besplatno, podseća Antić.

- U školi je to uglavnom šesti čas ili sedmi čas, između smena. Nekada bude od četiri sata po podne, kad nastavnik završi. Mnogo bi bilo bolje rešenje da se subotom to radi - dva časa srpskog, dva časa matematike - istakao je Antić.

Kako objašnjava, i u školama treba da se pripremna nastava organizuje u manjim grupama, a ne u grupi od 30 učenika, jer su manje grupe efikasnije.

- Za savladavanje gradiva je jako bitno da vi imate povratnu informaciju i da možda komunicirate jedan na jedan - naglasio je on.

Zato, kako objašnjava Antić, roditelji se odlučuju da plate privatne časove, ali ističe da to ne znači da će dete bolje položiti malu maturu, jer ako nije učilo na vreme kroz četiri godine, teško će sve gradivo savladati za 40 časova.

Antić je naglasio da rezultati male mature čak nekada budu i ispod proseka.

- Razlozi su sigurno preveliki broj činjenica koje oni uče, literatura koja je na neki način zastarela, kabinetska nastava koje skoro nema i laboratorije koje su slabo opremljene - rekao je Antić.

Dodaje da treba više da se ulaže u opremanje i da teorijska nastava bude što više praktično primenljiva. Antić je za Tanjug rekao da se svake godine sve više osmaka iz većih gradskih sredina, poput Beograda, Novog Sada i Niša, opredeljuje za medicinske škole, za informatičke smerove i gimnazije.

- Što se tiče manjih sredina, tamo je dominantna medicinska struka, na drugom mestu su informacione tehnologije ili elektrotehnika. Na trećem mestu dolazi ugostiteljstvo i turizam, gimnazije su tamo poluprazne. Retko ko upiše gimnazije u manjim mestima, kao što su Knjaževac ili Bor, pa čak i Kragujevcu, ima dve gimnazije, jedna se popuni super, druga već upisuje u drugom roku - objašnjava Antić. 

Dodatni časovi nakon nastave

Zamenica direktora OŠ „Gavrilo Princip“ Aleksandra Grujić Jankuloski rekla je da ova škola već godinama organizuje pripremnu nastavu za učenike.

- Svi učenici su na pripremama nakon nastave, s obzirom na to da mi radimo u jednoj smeni. Nakon nastave, sve od sedmog časa nadalje su pripreme za polaganje završnog ispita. Obavezan fond je 10 časova po predmetu, koji se uglavnom realizuje neposredno pred polaganje završnog ispita. Međutim, nastavnici rade više, znači otprilike svodi se na nekih 36 časova - rekla je Grujić Jankuloski za Tanjug.

BONUS VIDEO:

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading