SVE O TERORISTIČKIM NAPADIMA U RUSIJI "Rat došao i kod nas u kuću"

Šokantni teroristički napadi koji su se dogodili 23. juna 2024. godine u gradovima Mahačkala i Derbent ostavili su dubok trag na region. Koordinisani napadi, koji su ciljali pravoslavnu crkvu i sinagogu, rezultirali su tragičnim gubitkom najmanje 20 života, pretežno pripadnika snaga reda, dok je 46 osoba zadobilo povrede. Sledeća tematska analiza ima za cilj da dublje istraži različite aspekte i implikacije ovih zločina.

Priroda napada

Prema Haroldu Čambersu, stručnjaku za Severni Kavkaz sa Univerziteta u Indiani, napadi nose obeležja islamističkog ekstremizma, prožimajući elemente antisemitizma, antihrišćanskih sentimenta i političkih motivacija. Namerno izabrana sinagoga kao meta, uz odvratna dela ostavljanja citata iz Kurana na ulazu u sinagogu, naglašava verske i ideološke dimenzije agende počinilaca.

Profimedia

 

"U međuvremenu je poznato da su otac i stric trojice napadača članovi stranke Jedinstvena Rusija i da su bili ugledni. Da se radi o islamističkom terorizmu pokazuje i činjenica da su počinitelji na vratima sinagoge ostavili citate iz Kurana, na koje se inače pozivaju džihadisti", kaže Čambers.

Međunarodne posledice napada su očigledne jer je avganistanski ogranak Islamske države, poznat kao "Vilajet Horasan", pohvalio teroriste odgovorne za dagestanske zločine.

Pored toga, pokušaji da se povuku paralele između terorističkih akata i trenutnog sukoba u Ukrajini, kako je sugerisao predsednik Dagestana Sergej Melikov, nailaze na skeptičnost. Stručnjaci tvrde da takvi pokušaji povezivanja islamskog terorizma sa situacijom u Ukrajini nedostaju kredibilitet i služe kao skretanje sa adresiranja osnovnih problema.

Složeni sociopolitički pejzaž Dagestana, karakterisan etničkom raznolikošću i istorijskim tenzijama, pruža plodno tlo za ekstremističke sentimente. Međusobno delovanje ekonomskih izazova, verskog konzervativizma i međuetničkih sukoba doprinelo je porastu islamističkih sklonosti u regionu. Nadalje, generacijski pomak među radikalizovanim pojedincima, obeležen fuzijom nacionalizma i verskog zanosa, predstavlja novi i moćan izazov za vlasti.

Elke Vindiš, stručnjakinja za Dagestan, ističe višeslojne izazove sa kojima se suočava region.

Profimedia

 

Dagestan je jedna od najsiromašnijih regija Rusije. Elke Vindiš kaže da uprkos velikom ekonomskom potencijalu "ponekad nema čak ni priključaka za vodu iako ima dovoljno vode".

Osim toga, Vindiš ukazuje na činjenicu da je Dagestan najreligioznija republika na Severnom Kavkazu. "Dagestanski muslimani pripadaju šafijskoj školi koja je stroža". Ona dodaje da u Dagestanu desetinama godina tinjaju i međuetnički sukobi, a tu živi stotinjak etničkih grupa.

Vindiš zato smatra da je problematično to što Moskva rukovodeće kadrove dovodi od spolja - kao što je to slučaj s predsednikom Dagestana Sergejem Malikovim - umesto da ih bira iz redova lokalnog stanovništva. "Njemu ne veruju da može do detalja da razume složenost situacije u Dagestanu kako bi doneo ispravne odluke", kaže Vindiš. Ona dodaje da su takvi lideri "strano telo".

Elke Vindiš smatra da će šok koji su izazvali napadi brzo proći. "Mislim da će se ljudi brzo vratiti svakodnevnim poslovima. Ali će ostati opasnost da posle naizgled beznačajnih povoda opet dođe do ovakvih napada, budući da je potencijal za nezadovoljstvo veliki", kaže ona.

(Jutarnji)

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI