"UZ TRAMPOVU POMOĆ MOŽEMO DA SRUŠIMO PUTINA" Ko je presekao kablove? Evropski parlament: Rusija može biti zemlja bez hrane

Hiljadu kilometara dugačak kabl koji povezuje Finsku i Nemačku, i još jedan koji povezuje Švedsku i Litvaniju, oštećen je prošle nedelje ispod Baltičkog mora.

Vlasti sumnjaju da je umešan kineski brod Ji Peng 3, koji se u trenutku oštećenja nalazio u blizini kablova, a prethodno je bio usidren u Sankt Peterburgu. Vlasti Finske i Švedske otvorile su istragu o incidentu, a nemački ministar odbrane Boris Pistorijus rekao je da "niko ne veruje da su ovi kablovi slučajno presečeni".

Ii Peng 3 je trenutno usidren u međunarodnim vodama između Švedske i Danske, a Stokholm ga poziva da uđe u švedske vode kako bi olakšao istragu.

Komesarka Evropske komisije Helena Dali rekla je u sredu u Evropskom parlamentu u Strazburu da Evropa mora da bude oprezna i da ne može da "ostane po strani i dozvoli da se ovi incidenti nastave".

Letonski konzervativni poslanik u Evropskom parlamentu Ričard Kols rekao je da bi jedan oštećeni kabl „mogao da bude slučajnost“, ali da samo oni „koji se prave glupi“ mogu da ignorišu slučajnost u tako kratkom vremenskom periodu.

Cilj ovih sabotaža je „testiranje evropske odbrane, širenje straha i slabljenje evropske odlučnosti“.

„Evropa je na udaru, vreme je da je odbranimo. Ili će i dalje dolaziti“, rekao je Letonac, predlažući da se pojača pomorski nadzor, uspostave timovi za brzo reagovanje i uspostave ekskluzivne pomorske rute.

Njegov sunarodnik Ivars Ijabs iz redova liberala rekao je da EU mora da pošalje „jasan signal da zna šta se dešava i ko stoji iza toga”.

EU mora da iskoristi svoju „tehnološku superiornost“ nad Rusijom, jedinom zemljom koja nije članica NATO-a sa izlazom na Baltičko more, i obezbedi to područje dugoročnim razvojem podvodnih dronova, senzora i drugih alata za nadzor.

„Ostavimo otvorenu mogućnost zatvaranja Baltika. Potreban nam je koordinisan evropski odgovor“, rekao je on.

Finac Mika Altola iz Evropskog parlamenta izrazio je zabrinutost da Kina ovim navodnim sabotažama testira teren za blokadu Tajvana, koja bi takođe počela uništavanjem kablova i zaustavljanjem satelitskih komunikacija.

Holandski liberal Bart Grootijus upozorio je da Rusija mapira snabdevanje pijaćom vodom u Švedskoj i Finskoj, kao i saobraćaj teretnih aviona u Nemačkoj.

„Zašto još uvek govorimo o hibridnim pretnjama? Nije li to jasan znak sabotaže? Vreme je za žestok odgovor“, rekao je on.

Holanđanin tvrdi da je ruska privreda u velikim problemima zbog visoke inflacije i kamata i da će u roku od godinu dana ostati bez finansijskih rezervi.

„Rusija će uskoro biti zemlja sa tenkovima, ali bez hrane. Sankcije će funkcionisati”, nastavio je Grootijus i pozvao EU da sarađuje sa novoizabranim predsednikom SAD Donaldom Trampom u konačnom udaru Rusiji tako što će preplaviti tržište jeftinom naftom, što će srušiti režim u Kremlju, ali i u Iran.

Litvanski državljanin Raša Juknevičjene rekao je da je najbolji način da se zaustavi „hibridni rat“ da se pomogne Ukrajini da pobedi Rusiju u ratu.

„Mi to radimo, ali nedovoljno“, rekla je ona i istakla da Putin „veruje da se demokratije ne mogu braniti i zato prelazi sve crvene linije koje mu dozvoljavamo“.

Predstavnik zelenih iz Letonije Martins Stakis upozorio je da Putin ne samo da želi da uništi Ukrajinu, već i da unese razdor na Zapad i ugrozi njegove vrednosti. Rusija koristi strah, ali i pohlepu, rekao je Letonac, kritikujući „istrošene političare” koji se zalažu za mir sa Rusijom po svaku cenu kako bi „nastavili da posluju sa njom”.

„Nemojmo da nas zavara ideja o hibridnoj pretnji koju ne bi trebalo da deluju. Ovo je terorizam koji sponzoriše država“, zaključio je on.

(Jutarnju list)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI