PREDSEDNIČKI IZBORI U IRANU, ZATVORENA BIRALIŠTA: Vrhovni vođa poručio "Svemogući Bog će odrediti ko je najbolji za ovu zemlju"

Milioni Iranaca su izašli na birališta kako bi izabrali sledećeg predsednika zemlje nakon helikopterske nesreće u maju u kojoj je poginuo Ebrahim Raisi.

Birališta su trebala biti zatvorena u 14:30 GMT, ali je izborna komisija do sada dva puta produžila radno vreme glasanja. Još jedno produženje od dva sata je verovatno. Postoje četiri kandidata, a konzervativac Mohammad Bagher Ghalibaf, tvrdolinijaš Saeed Jalili i centrista Masoud Pezeshkian smatraju se favoritima. Kandidat mora da osvoji više od 50 posto glasova da bi pobedio u prvom krugu. U suprotnom, održaće se drugi krug između dva najbolje plasirana kandidata za nedelju dana.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je danas ranije saopštilo da se očekuju preliminarni rezultati u toku pre podneva sutra.

23.35  Zatvorena birališta u Iranu posle produženog glasanja na predsedničkim izborima

U Iranu su večeras zatvorena birališta pošto je glasanje na predsedničkim izborima bilo produženo do ponoći.

Portparol Centralne izborne komisije Irana Mohsen Islami izjavio je večeras da je završetak glasanja u 22.00 časa, do kada je prvobitno produženo glsanje, obavljeno u seoskim područjima, ali da u gradskim sredinama ima još dosta ljudi koji se i dalje nalaze na biračkim mestima zbog čega je ministar unutrašnjih poslova dozvolio produženje glasanja do ponoći, prenela je Irna.

Islami je kazao da pobednički kandidat mora da dobije apsolutnu većinu, odnosno polovinu plus jedan glas od ukupnog broja glasova, kako važećih tako i nevažećih biračkih listića.

On je naveo da će, ako nijedan kandidat ne dobije dovoljan broj glasova, biti održan drugi izborni krug u naredni petak.

Više od 61.450.000 iranskih birača sa pravom glasa ima mogućnost da glasa na izborima u zemlji i inostranstvu, na oko 59.000 biračkih mesta, uključujući preko 15.000 mobilnih, prenosi iranska agencija Tasnim.

Postavljeno je i 340 biračkih mesta u 100 zemalja kako bi se omogućilo iranskim iseljenicima da učestvuju na izborima.

Policijske snage, pripadnici Korpusa čuvara islamske revolucije (IRGC) i Basija zaduženi su za bezbednost izbora.

Za mesto predsednika bore se četiri kandidata, koje je odredio Ustavni sud od 80 prijavljenih kandidata - Said Džalili, Mostafa Purmohamadi, Mohamed Baker Kalibaf i Masud Pezeškijan, dok su Alireza Zakani i Amir Hosein Kazizadeh Hašemi, ispali iz trke u sredu i četvrtak.

(Tanjug)

19:05  Čak i žene politički zatvorenice u Evin zatvoru su se suzdržale od glasanja

Šezdeset sedam žena političkih zatvorenica smeštenih u ženskom krilu Evin zatvora odbile su da glasaju i bojkotovale su izbore.

Prema informacijama koje je dobila Iran International, zvaničnici zatvora još uvek vrše pritisak na nekoliko ženskih političkih zatvorenica da učestvuju na izborima.

18:50 Izlaznost će biti saopštena večeras

Do ponoći očekujemo da će Ministarstvo unutrašnjih poslova objaviti broj prisutnih, ali zvanični rezultati izbora – ko pobeđuje ili da li će izbori ići u drugi krug – biće jasni do sutra.

Produženja vremena glasanja u Iranu su uobičajena praksa. Videli smo ih i pre dva i po meseca tokom parlamentarnih izbora, kada je glasanje produženo za šest sati.

Odziv birača u ovoj zemlji uvek je bio važan jer je tradicionalno osnovni izvor legitimnosti političkog establišmenta.

Međutim, u poslednje dve izborne kampanje primećuje se pad u odzivu. Odziv na izborima 2021. godine bio je malo iznad 48 odsto. Na parlamentarnim izborima 2024. bio je 41 odsto.

To izaziva veliku zabrinutost među političkim establišmentom. Zato vidimo kako se zvaničnici stalno obraćaju ljudima i pozivaju ih da ponovo i ponovo učestvuju na izborima.

18:20 Iran opet produžio vreme glasanja 

Upravo smo dobili potvrdu da je izborna komisija produžila glasanje do 22:00 po lokalnom vremenu (18:30 GMT).

Ranije je komisija najavila da će glasanje biti produženo do 20:00 (16:30 GMT).

17:35 Jalili "jedini kandidat koji je istakao pitanje pravde" 

Birač Farzan Sadjadi, umetnik iz grada Karaja, kaže da je želeo da Jalili uspe Raisija.

"Mislim da je Jalili jedini kandidat koji je istakao pitanje pravde, borbe protiv korupcije i davanja vrednosti siromašnima", rekao je 45-godišnjak Reutersu.

"Najvažnije je što on ne povezuje spoljnu politiku Irana sa nuklearnim sporazumom", dodao je Sadjadi, aludirajući na JCPOA-u.

17:30 Poruka Hameneija nakon glasanja

Kao što se i očekivalo, Hamenei je glasao kratko nakon otvaranja birališta. Kao što smo ranije izvestili, vrhovni vođa je pozvao ljude da izađu na izbore.

Evo šta je rekao državnim medijima:

"Molim Svemogućeg Boga za najbolje dane i godine, kao i za najveće blagoslove za našu voljenu naciju. Dan izbora za nas Irance je dan radosti i sreće, posebno kada su izbori za izbor predsednika koji će oblikovati budućnost zemlje u narednim godinama. Međutim, smatram da postoji važno pitanje uz to, a to je entuzijastično učešće naroda i povećanje odziva birača.

"Ovo je esencijalna potreba Islamske Republike. Reč 'Republika' u nazivu 'Islamska Republika' ukazuje na to da je prisustvo naroda deo osnove ovog sistema. Stoga, kontinuitet Islamske Republike, snaga Islamske Republike, dostojanstvo Islamske Republike i čast Islamske Republike u svetu zavise od učešća naroda.

"To je razlog zašto preporučujemo našem voljenom narodu da ozbiljno shvate pitanje glasanja i učešća u ovom važnom političkom testu. Što se tiče pominjanja da neki ljudi imaju rezerve, ne vidim razloga za oklevanje. Ovo je jednostavan zadatak koji će doneti važne rezultate. Zašto bi neko oklevao da uradi nešto što ništa ne košta, nije teško, nema materijalne troškove, ne zahteva mnogo vremena, nema pritisaka, ali ima brojne koristi?

"Ljudi ne bi trebalo da oklevaju, posebno imajući u vidu tačku koju sam pomenuo da snaga Islamske Republike zavisi od učešća naroda. Nadalje, učešće naroda je potrebno i obavezno kako bi se pokazala valjanost i iskrenost sistema Islamske Republike. Nadam se, ako Bog da, da će Svemogući Bog odrediti najbolji, najkorisniji izbor za ovu zemlju. Neka buduće godine budu blagotvorne, i neka narod bude zadovoljan izborom koji naprave.

"Neka su Božiji pozdravi, milost i blagoslovi s vama."

17:20  Još jedan nizak odziv birača?

Glavni izazov Irana je postizanje visokog odziva birača, kaže Sami Nader iz Instituta za strateška pitanja Levanta.

Evo njegovog stava:

"Očekuje se da odziv neće ispuniti međunarodne standarde, možda zbog toga što je veliki deo iranske populacije izgubio poverenje u postojeći sistem.

"Jer tokom poslednjih 40 godina, uprkos izborima koji su doveli novu elitu na vlast, nije se uspelo u promeni bilo čega što se odnosi na opštu politiku.

"Na kraju dana, onaj koji donosi prave odluke je osoba koja je na vrhu piramide – što je vrhovni vođa koji na kraju donosi sve odluke, oslanjajući se na Revolucionarnu gardu kao glavni instrument kontrole sistema."

Parlamentarni izbori u martu su imali odziv od oko 41 posto, što je pratilo još jedan rekordno nizak odziv na poslednjim predsedničkim izborima 2021. godine, koji je bio samo 48,8 posto.

16:50 Iranska izborna komisija produžila je glasanje do 20:00 časova po lokalnom vremenu.

 

16:00 Šta je JCPOA 'nuklearni sporazum' o kojem se stalno govori?

Iranski nuklearni program i "nuklearni sporazum" bili su prominentni uoči izbora, pa da pregledamo osnove.

Potpisan 2015. godine između Irana i Kine, Francuske, Nemačke, Rusije, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Američkih Država, Zajednički sveobuhvatni plan akcije postavio je granice za iranski nuklearni program u zamenu za ukidanje sankcija Saveta bezbednosti UN-a prema Iranu.

Činilo se da se iranska izolacija završava, ali je predsednik SAD-a Donald Tramp povukao SAD iz JCPOA-e 2018. godine, nametnuvši oštre sankcije iranskoj ekonomiji – one i dalje stoje na snazi.

JCPOA je godinama bio u neizvesnosti, pri čemu je Iran postao država na pragu nuklearne sposobnosti kao odgovor na sankcije i sabotažne napade za koje se krivi Izrael. Postoje tvrdokorni stavovi sa svih strana koji žele da sporazum propadne.

15:20 Kada će biti saopšteni rezultati izbora u Iranu?

Podsećamo da je glasanje planirano da se završi u 18:00 sati (14:30 GMT), ali može biti produženo u više perioda od po dva sata do ponoći.

Brojanje glasova će početi odmah po zatvaranju birališta.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je danas saopštilo da se očekuju preliminarni rezultati pre podneva sutradan.

Nacionalni centar za kibernetički prostor Irana je uputio upozorenje ljudima da se čuvaju "neoficijalnih vesti i spekulacija o rezultatima izbora", dodajući da "jedina nadležnost za objavljivanje rezultata ima Ministarstvo unutrašnjih poslova".

14:40 Šta je Larijani rekao o svojoj diskvalifikaciji?

Samo šest od 80 kandidata je bilo dozvoljeno da se kandiduje na današnjim izborima.

Ali Larijani, koji je možda imao najrealniju šansu da pruži značajniji otpor konzervativcima na izborima 2021. i 2024. godine, nije zadovoljan što je diskvalifikovan u oba slučaja.

Njegov ponovljeni zahtev od Stražarskog saveta da javno iznese razloge za odluke u 2021. godini nije bio uslišen.

U saopštenju ranije ovog meseca, rekao je da je njegova poslednja diskvalifikacija došla "uprkos pozitivnim stavovima odgovornih tela i presudi suda kojom su odbačene neke od prošlih tvrdnji Strаžarskog saveta".

Tvrdio je da mu je sprečeno da služi narodu Irana u osetljivom trenutku usvajanjem "netransparentnog mehanizma", ali je nagovestio da neće odustati od politike i da će verovatno ponovo učestvovati na izborima u budućnosti.

"Mnogi ne veruju da će se mnogo toga promeniti"

Otac koji je došao sa svojom tinejdžerkom na biračko mesto u Teheranu kaže da glasa za Pezeshkiana u nadi da će napraviti nešto bolju budućnost za nju.

"Mnogo ljudi oko nas ne glasa i ne veruje da će se mnogo toga promeniti", rekao je 51-godišnji Ali, koji je tražio da mu se ne objavljuje prezime.

"I mi ne verujemo da će se mnogo toga promeniti, ali ako možemo zaustaviti one koji bi uznemiravali našu decu na ulicama ili one koji bi se penjali po zidovima ambasada, onda je to dovoljno", dodao je.

Više ljudi će glasati uveče?

Dvojica muškaraca i jedna žena u Teheranu koji su glasali za Pezeshkiana kažu da veruju da centristički kandidat ima šansu da pobedi u prvom krugu uprkos predviđenom niskom odzivu.

"Što više ljudi glasa, veće su njegove šanse da bude izabran", rekao je 50-godišnji muškarac iz grupe koji je želeo da ostane anoniman.

"Poslednje ankete koje sam video pokazuju odziv od oko 45 posto, ali mislim da će se pojaviti više ljudi. Obično više ljudi dolazi uveče kada je napolju hladnije. Sada je preko 30 stepeni Celzijusa."

Profimedia

 

Šta kandidati misle o avganistanskim migrantima u Iranu?

Veliki broj Avganistanaca je ušao u Iran preko njegovih istočnih granica od haotičnog povlačenja SAD-a i preuzimanja vlasti od strane talibana u avgustu 2021. godine.

Iran tvrdi da se u zemlji nalazi oko pet miliona Avganistanaca, ali neslužbene procene navode da je taj broj između osam i deset miliona, što čini više od 10 posto ukupnog stanovništva.

Pitanje bezbednosti granica i upravljanja imigrantima samo je kratko pomenuto tokom debata, pri čemu je Ghalibaf zauzeo najčvršći stav, izjavivši da "moramo izgraditi potpuni zid duž granice sa Avganistanom i Pakistanom kako bismo potpuno uspostavili bezbednost tamo".

Pezeshkian je takođe izjavio da želi zatvoriti granicu za nelegalne migracije i organizovati one koji već borave u zemlji - bez preciziranja na koji način - uz pregovore sa evropskim zemljama da ili prihvate migrante ili doprinesu troškovima njihovog smeštaja u Iranu.

Profimedia

 

Reformistički bivši predsednik Hatami glasa

Video snimci na iranskoj državnoj televiziji prikazuju bivšeg reformističkog predsednika Muhameda Hatamija kako glasa na biračkom mestu.

Hatami, koji je neki smatraju ocem reformističkog pokreta, ranije se suzdržavao od glasanja na prethodnim parlamentarnim izborima.

Dvaput je bio predsednik (1997-2001. i 2001-2005.), a prethodno je podržao reformističkog kandidata Pezeshkiana.

Šta je "vlada iz senke " Saeeda Jalilija?

Godinama se Jaliliju pripisuje vođenje "vlade iz senke" u tajnosti, mešajući se u poslove bilo koje izabrane administracije.

Kao unutrašnji akter i glavna figura u Vrhovnom savetu nacionalne bezbednosti, uvek se smatralo da je uticao na važne odluke.

Tokom ovog izbornog ciklusa, on je prihvatio čak i promovisao koncept, ponosno ističući svoju ulogu u vođenju toga. Ipak, pokušao je da preoblikuje taj koncept.

"Vlada iz senke nije organizacija, već dijalog", rekao je državnoj televiziji. "Svaka osoba, na osnovu svojih sposobnosti i talenata, mora pratiti razvoj zemlje u svakoj senci i pomoći."

Na Jalilijevom veb-sajtu piše da "vlada iz senke" obuhvata "preko 20 specijalizovanih radnih grupa i nekoliko subjekt-specifičnih radnih grupa" koje godinama pokušavaju da formulišu politički, ekonomski i kulturni putokaz za izabranu vladu.

Nasleđivanje vrhovnog vođe u Iranu je ključno pitanje sa značajnim posledicama za buduću stabilnost i kontinuitet vođstva zemlje.

Trenutno, Ajatolah Ali Hamenei obavlja funkciju vrhovnog vođe koju je preuzeo 1989. godine. On ima 85 godina, a povremeno se pojavljuju izveštaji o njegovom zdravstvenom stanju, uključujući uspešnu operaciju raka prostate 2014. godine. To je izazvalo zabrinutost i spekulacije o procesu nasleđivanja.

Skupština eksperata, najviše svešteničko telo u Iranu, odgovorna je za izbor sledećeg vrhovnog vođe u slučaju smrti Hameneija. Ova skupština se sastoji od islamskih učenjaka i sveštenika koji su zaduženi za izbor i nadzor vrhovnog vođe.

Ajatolah Raisi, bivši predsednik koji će verovatno biti ponovo izabran naredne godine, pominje se kao potencijalni naslednik Hameneija. Druga istaknuta figura u raspravama o nasleđivanju je Mojtaba Hamenei, sin vrhovnog vođe.

Neočekivani smrtni slučaj predsednika poput Raisija mogao bi uneti više nesigurnosti u pitanje nasleđivanja, potencijalno menjajući politički pejzaž i dinamiku unutar vladajuće strukture Irana. Zato pitanje nasleđivanja vrhovnog vođe ostaje ključno pitanje koje bi moglo značajno uticati na unutrašnju politiku Irana i spoljne odnose u godinama koje dolaze.

Nasledstvo vrhovnog vođe u Iranu je ključno pitanje s značajnim implikacijama za buduću stabilnost i kontinuitet vođstva zemlje.

Trenutno, Ajatolah Ali Hamenei obavlja dužnost vrhovnog vođe, koju je preuzeo 1989. godine. On ima 85 godina, a povremeno se pojavljuju izveštaji o njegovom zdravlju, uključujući uspešnu operaciju raka prostate 2014. godine. To je izazvalo zabrinutost i spekulacije o procesu nasledstva.

Skupština eksperata, najviše svešteničko telo u Iranu, odgovorna je za izbor sledećeg vrhovnog vođe u slučaju Hameneijeve smrti. Ova skupština se sastoji od islamskih učenjaka i sveštenika koji su zaduženi za izbor i nadzor vrhovnog vođe.

Ajatolah Raisi, bivši predsednik koji se verovatno ponovno bira iduće godine, spominje se kao potencijalni naslednik Hameneija. Druga istaknuta figura u raspravama o nasledstvu je Mojtaba Hamenei, sin vrhovnog vođe.

Neočekivani smrtni slučaj predsednika poput Raisija mogao bi uneti više nesigurnosti u pitanje nasledstva, potencijalno menjajući politički pejzaž i dinamiku unutar vladajuće strukture Irana. Stoga pitanje nasledstva vrhovnog vođe ostaje ključno pitanje koje bi moglo značajno uticati na unutrašnju politiku Irana i spoljne odnose u godinama koje dolaze.

Rahmatulah Begdeli, sveštenik blizak reformističkom taboru, kritikovao je vlasti zbog sprečavanja nekih ljudi da glasaju.

Begdeli je na društvenim mrežama objavio da su vlasti "stvorile ograničenja" kako bi ljudi mogli da glasaju na biračkom mestu Hosseiniyeh Ershad u Teheranu. Kritikovao je postupanje prema ženama koje su imale "malo izvirujuće kose", opisujući to kao "neprimereno ponašanje".

Takođe je istakao da su glasačima sa starom nacionalnom ličnom kartom sprečavali da glasaju.

Begdeli je rekao da takva ograničenja nisu postojala tokom parlamentarnih izbora u martu.

"Razlika je što danas ljudi glasaju za Masouda Pezeshkiana", rekao je, aludirajući na reformističkog kandidata.

Prethodno je vrhovni lider Irana ajatolah Ali Hamnei pozvao birače da u velikom broju izađu na izbore, ističući da je to potrebno kako bi se ''pobedio neprijatelj'', preneo je Rojters.

"Bilo ko, ko je i najmanje protiv revolucije... ili islamskog sistema, nije vam od koristi", rekao je Hamnei.

 

 

Izbori se održavaju nakon što je predsednik Irana Ebrahim Raisi poginuo u padu helikoptera prošlog meseca.

 Za mesto se bore četiri kandidata. Trojica od njih pripadaju konzervativnom krilu, to su bivši šef Ministarstva unutrašnjih poslova Mostafa Purmohamadi, predstavnik vrhovnog lidera u Savetu za nacionalnu bezbednost Said Džalili i predsednik parlamenta Mohamed Galibaf.

Drugi kandidat je reformistički političar, član parlamenta Masud Pezeškijan.

Glasanje će trajati do 18:00 po iranskom vremenu i može se produžiti po potrebi.

Prvi rezultati glasanja biće objavljeni u subotu pre podne. Drugi krug, ako bude potrebno, održaće se 5. jula.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI