MILAN LAĆA RADULOVIĆ EKSKLUZIVNO ZA ALO!: Marina je znala da će umreti na klinici
„Marina Tucaković, najpoznatiji srpski tekstopisac, preminula je posle duže borbe s teškom bolešću. Tokom karijere napisala je stotine pesama i sarađivala s najvećim imenima pop i folk scene.
Nakon teškog gušenja, primljena je u jednu privatnu bolnicu, a kada je utvrđeno da je pozitivna na kovid 19 prebačena je u KBC ’Dr Dragiša Mišović’.
Bolovala je od raka dojke, od kojeg se dugo lečila. Rođena je 1953. godine u Beogradu.“
UMRLA JE MOJA MAJKA
U ovom sažetku zvaničnog saopštenja RTS-a nalaze se gotovi svi podaci potrebni jednom čitaocu da se ukratko informiše o smrti jedne poznate žene, koja je preminula na isti način kao i mnoge nepoznate, od iste bolesti, u trenutku pandemije. I zaista, u vreme kada broj umrlica nerealno raste na dnevnom nivou, zašto bi se narod bespotrebno opterećivao viškom informacija o nekoj preminuloj osobi? Zanemarite samo podatak iz saopštenja da je preminula javna ličnost tog i tog imena i prezimena, „najpoznatiji srpski tekstopisac, koja je sarađivala sa najvećim imenima pop i folk scene“ i biće vam jasno da njena smrt znači isto koliko i smrt neke anonimne sugrađanke države Srbije relativno istog starosnog doba, bračnog statusa, s dvoje dece od kojih je jedan sin preminuo, onkološki pacijent, možda čak i na istoj klinici.
Marina Tucaković, „najpoznatiji srpski tekstopisac, koja je sarađivala s najvećim imenima pop i folk scene“, moja je majka i ponavljam informaciju da je umrla na klinici i podvlačim reč - klinika.
NA KLINICI SE RAĐAMO, NA KLINICI UMIREMO
Klinika je jedno opšte mesto, ima je u svakom gradu na planeti, namena joj je svuda ista nezavisno od kvaliteta usluge koju pruža. Ona je prva lokacija na životnoj mapi jednog stanovnika zemaljske kugle. Po njoj se definiše mesto rođenja i njeno ime je potpuno nevažno kao administrativni podatak osim što opština kojoj ta bezimena klinika pripada znači i jedinicu samouprave u kojoj se beleži ime i prezime novorođenog, koji po sticanju ličnih dokumenata samim tim postaje i rođeni Zvezdarac, Zemunac,.. Dakle, dobija obeležje lokalnog karaktera, po kom će možda nositi i nadimak koji će ga pratiti kroz život. Takođe će na isti način biti određeno i mesto njegove smrti, doduše u mnogo manjem slučaju nego što to određuje mesto rođenja i sigurno mu ime neće biti preinačeno u izvesni nadimak nakon što napusti ovaj svet, jer mrtve pamtimo po životu, a ne po smrti. Odnosno valjda bi tako trebalo da bude.
Klinika. Mesto smrti moje majke. Mesto rođenja Anine Tare. Mesto lečenja zavisnika od droge i alkohola. Mesto života. Stanje duha. Večita metafora „navikavanja na dobro“ kad te iz nje živog otpuste. Podvlačim - klinika.
Album Ane Nikolić „Klinika“ poslednji je album na kome je moja majka učestvovala kao maltene kompletan autor. Vrlo duhovito - nazvati album po mestu smrti ili, za one sujeverne, čak i morbidno proročki.
NE SPAVAM, TRAŽIM SE
„Ne spavam, tražim se.“ To je stih kojim Marina otvara „Kliniku“. Svake druge noći stiže mi poruka na telefon, gotovo uvek u isto vreme, u 3-4 ujutru, od mame ili Ane, istog sadržaja „Šta radiš?“, na koju posle nekog perioda rada na albumu odgovaram, jednoj ili drugoj: „Ne spavam, tražim se.“ Baš kao i Marina ili Ana, nebitno da li su svesne toga da posle klinike nastupa večita nesanica i konstantna identifikacija sa stvarnim svetom koji te okružuje; nema veze da li si na Vračaru ili Voždovcu, u Beogradu ili na Kapištecu u Skoplju. Status da smo Marina, Ana i ja prisutni na mreži u isto vreme, u gluvo doba kad svi sa Vibera spavaju, na različitim lokacijama, uvodi nas u komunikaciju, pa još duže ne spavamo izgubljeni u vremenu i prostoru. Ali, živi smo. Dovoljno smo zdravstveno sposobni da guramo dalje. Da nastavimo razgovor uglavnom pitanjem „Kako si?“ ili „Gde si?“
STABILNO LOŠE
„Stabilno loše“, bio je mamin odgovor. I zaista, to i jeste bilo stanje koje opisuje i njen i Anin i moj životni osećaj, ali samo maminu kliničku sliku, sliku Marine Tucaković. Estradna pevačica i sin najpoznatijeg srpskog tekstopisca zasad nisu smrtno ugroženi. Prepušteni su nastavku života da se bore sa snovima i „umorni budu“, u jednoj opštoj klinici za održavanje života.
SUTRA u nastavku ispovesti, Laća opisuje emocije kroz koje je morao ponovo da prođe nakon gubitka bliske osobe.
Zabranjeno kopiranje i prenošenje delova teksta ili teksta u celini bez odobrenja redakcije
BIOGRAFIJA
- Milan Laća Radulović rođen je u Beogradu 1986. godine, gde je završio osnovnu i srednju školu
- Studirao je režiju i pisao tekstove muzičkim izvođačima
- Prvi profesionalni angažman imao je na Severininom albumu „Zdravo, Marijo“ 2008, ali se nije potpisao kao autor
- Sarađivao je sa Darom Bubamarom, Marinom Visković, a napisao je i hit „Rane“ Anastasiji Ražnatović.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
Alo/ Milan Laća Radulović
MILAN LAĆA RADULOVIĆ EKSLUZIVNO ZA ALO!: Proganjaju me sećanja sa onkologije!
Alo! / Milan Radulović Laća
Komentari (0)