IRAN IZABRAO NOVOG PREDSEDNIKA: Šta to znači za odnose sa zapadnim zemljama?

Izbori za predsednika Irana održani su godinu dana pre roka, nakon što je iranski predsednik Ebrahim Raisi poginuo u helikopterskoj nesreći u maju. Reformistički kandidat Masud Pezeškijan izabran je za novog predsednika Irana, pobedivši konzervativnog rivala Saida Džalilija u drugom krugu predsedničkih izbora. Pezeškijan je osvojio 53,3 odsto glasova, dok je Džalili dobio 44,3 odsto glasova birača. Drugi krug je usledio nakon što ni jedan od kandidata nije obezbedio većinu u prvom krugu izbora 28. juna, kada je glasalo 40 odsto birača, što je najniži odziv birača od Islamske revolucije 1979. godine.

Politika i stavovi novog predsednika

Pezeškijan je pozvao na pregovore sa zapadnim zemljama oko obnavljanja nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, koji je podrazumevao kontrolu iranskog nuklearnog programa u zamenu za ublažavanje zapadnih sankcija. Takođe, on je kritičan prema iranskoj moralnoj policiji, naglašavajući svoje stavove o unutrašnjim političkim pitanjima.

Pezeškijan je pobedio rivala Džalilija, koji uživa snažnu podršku među najreligioznijim zajednicama u Iranu i protivi se obnavljanju nuklearnog sporazuma. Oboma kandidatima je bilo potrebno da prođu kroz proces provere koji vodi Savet čuvara, telo sastavljeno od 12 sveštenika i pravnika koji imaju značajnu moć u Iranu. U tom procesu, 74 druga kandidata, uključujući nekoliko žena, su diskvalifikovani, što je dovelo do kritika grupe za ljudska prava.

Savet čuvara je privukao pažnju i kritike zbog diskvalifikacije kandidata koji nisu dovoljno lojalni režimu. Ovo telo igra ključnu ulogu u procesu izbora i političkoj areni Irana.

Nova administracija, 14. nakon pobede Islamske revolucije 1979. godine, obavljaće dužnost četiri godine, a očekuje se da će se fokusirati na rešavanje unutrašnjih i spoljnopolitičkih izazova sa kojima se Iran suočava.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI